Ukrajina je već nedeljama na meti iranskih dronova koje lansira ruska vojska. Većinu njih je do sada presrela protivvazdušna odbrana, ali prema britanskom Ministarstvu odbrane, najmanje trećina pogađa svoj cilj: infrastrukturne objekte, kao i stambena područja.

U intervjuu za nemački „Frankfurter algemajne cajtung“, premijer Ukrajine Denis Šmihal jasno je stavio do znanja koliko ti dronovi loše utiču na Ukrajinu. „Rusi koriste dvadeset do trideset iranskih kamikaza-dronova protiv nas svakog dana“, rekao je Šmihal i upozorio na mogući „migracioni cunami“ ako ruske trupe nastave da ciljano uništavaju civilnu infrastrukturu.

„Oni žele da našem stanovništvu tokom zime oduzmu struju, vodu i grejanje“, rekao je premijer. Nemački odbrambeni sistem IRIS-T jeste spasao „mnogo ljudskih života“, posebno u oblasti Kijeva, ali, kaže Šmihal, Ukrajina nestrpljivo čeka sledeću isporuku municije i sledeći sistem.

-pročitajte još: Odakle Rusiji dronovi-kamikaze?

Bespilotne letelice i nuklearni sporazum

I Rusija i Iran oštro su se usprotivili bilo kakvom pokušaju da se rasvetli poreklo dronova. Ruski ambasador pri UN Vasilij Nebenzja odbacio je takav zahtev SAD kao „nečuven“. Ukoliko dođe do istrage Ujedinjenih nacija, Rusija bi, kaže njen ambasador, morala da preispita saradnju sa svetskom organizacijom. I Iran je dao sličnu izjavu.

Teheran tako uporno negira isporuku i upotrebu svojih bespilotnih letelica, jer ne želi da ugrozi pregovore o nuklearnom sporazumu, smatra Markus Kaim iz istraživačke grupe za bezbednosnu politiku berlinske Fondacije nauka i politika.

Sve dok se poreklo dronova ne razjasni, pregovori o nuklearnom sporazumu mogu da se nastave. Priznanje bi Irana, s druge strane, otežalo Evropljanima nastavak pregovora. „Oni bi se tada našli suočeni s politikom koju, iako nema nikakve veze s nuklearnim sporazumom, treba shvatiti kao toliko neprijateljsku, da bi protivnici nuklearnog sporazuma verovatno mogli da naprave toliki pritisak i da se pregovori prekinu“, kaže Kaim za DW.

-pročitajte još: Putinovi drugari Hamenei, Lukašenko, Asad i Kim

Dronovi su nesumnjivo iranske proizvodnje

Prema Markusu Kaimu, dokazi za upotrebu iranskih bespilotnih letelica su očigledni. On se poziva na video-snimke ostataka dronova koje su Ukrajinci predstavili svetskoj javnosti. „Teško da može biti bilo kakve sumnje u to. Ne znam nijednog ozbiljnog stručnjaka koji sumnja da je bilo tih isporuka“, rekao je Kaim.

Isto na to gleda i vojni ekspert Markus Rajzner, šef odeljenja za istraživanje i razvoj Terezijanske vojne akademije iz Beča. Prema Rajzneru, posebno su se koristile dva tipa dronova: Mohadžer-6 i Šahed-136.

Mohadžer-6 može da uoči i nadgleda metu. Kao i drugi dronovi tog tipa, njegov primarni zadatak je uočavanje artiljerijskih ciljeva. „Ali, može da bude opremljen i raketama vazduh-zemlja, tako da može i da gađa ciljeve nakon što ih uoči.“

Šahed-136 je, s druge strane, klasični kamikaza-dron. Navodi ga GPS-sistem i on ga, uz stalne korekcije kursa, precizno navodi do cilja. Rajzner kaže da se taj dron obično koristi u „jatu“ od 10 do 15 drugih dronova. To preopterećuje ukrajinske odbrambene sisteme. Iako sistemi obaraju neke od dronova, neki od 15 i ipak stignu do cilja.

Rusi tada ispaljuju svoje krstareće rakete protiv kojih protivvazdušna odbrana može malo šta da uradi, jer se PVO-sistemi ne mogu tako brzo ponovo da se napune. Problem je ujedno i to što su ukrajinski PVO-sistemi nakon osam meseci i uprkos svoj podršci – istrošeni.

A postoji i još nešto, kaže Rajzner: „Dronovi su relativno mali, a konvencionalni ukrajinski sistem protivvazdušne odbrane programiran je za mnogo veće objekte, za avione i helikoptere npr.“

Dugoročna strategija Rusije

Čini se ipak da u Kijevu ne gube optimizam. „Naravno da nemamo tehničke mogućnosti da onesposobimo 100 odsto ruskih raketa i borbenih dronova“, rekao je nedavno predsednik Volodimir Zelenski u svojoj video-poruci. „Ipak siguran sam da ćemo to postići korak po korak, uz pomoć međunarodnih partnera. Već sada obaramo većinu krstarećih raketa i dronova.“

Mora se biti oprezni, kaže međutim Markus Rajzner. Izjave kao što je ta Zelenskog takođe su deo psihološkog rata. „To je apsolutno legitimno, ali mora se reći i da ruske rakete rade veoma precizno. Ako se čuje da je pogođeno 40 odsto ukrajinske infrastrukture, to onda govori o ogromnoj preciznosti ruskih napada. Vazdušna odbrana Ukrajine pretrpela je teške udarce u proteklih osam meseci. To sada izlazi na videlo. Iako je istina da Rusi ne kontrolišu vazdušni prostor Ukrajine, oni ipak imaju nadmoć u vazduhu i mogu da napadaju mete gde god žele.“

„Strateški je to kobno“, nastavlja Rajzner. „zato što ukrajinska vojska napreduje na jugu i istoku zemlje, a u pozadini je pogođena infrastruktura. Drugim rečima, narod se suočava s veoma, veoma teškom zimom. To bi moglo da dovede do daljeg kretanja izbeglica na zapad, što bi onda tamo moglo da dovede do negodovanja u društvu. To je upravo ono na šta Rusija cilja.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.