„Osuđujem širenje bliskoistočnog sukoba iz jedne u drugu eskalaciju. To se mora zaustaviti. Apsolutno nam je potreban prekid vatre.“ S te tri rečenice generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš reagovao je na iranske raketne salve na Izrael. To je apel svim stranama u sukobu da prekinu borbe: Iranu, terorističkim milicijama libanskog Hezbolaha i palestinskog Hamasa, kao i Izraelu. Šef diplomatije UN je taj hitan zahtev glumcima poslednjih nedelja uputio nekoliko puta – do sada bez vidljivog uspeha.

Evropska unija i mnogi evropski lideri u noći s utorka na sredu na sličan reagovali su slično kao i predstavnik međunarodne zajednice. Kancelar Olaf Šolc oštro je osudio iranske napade na Izrael sa 181 balističkom raketom. „Iran rizikuje požar. To se mora sprečiti“, rekao je kancelar. Hezbolah i Iran moraju odmah da prekinu napade na Izrael kako bi omogućili povratak izbeglica u severni Izrael i južni Liban.

„Opasnost od nekontrolisane situacije“

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, koji se trenutno nalazi u Meksiku, rekao je da Evropska unija ostaje posvećena bezbednosti Izraela. Istovremeno, pozvao je sve strane u sukobu na uzdržanost, uključujući i Izrael.

Izraelska vlada najavila je da će napad Irana u utorak uveče, koji je uglavnom odbijen – imati posledice. Ne može se isključiti kontranapad. Spirala napada i kontranapada na Bliskom istoku mogla bi da stvori „situaciju koja se ne može kontrolisati“, upozorio je Borel na internet platformi Iks.

Evropska unija je, isto kao i SAD, već uvela čitav niz sankcija Iranu – zbog prodaje oružja Rusiji, kršenja ljudskih prava i navodnog razvoja nuklearnog oružja. Dalje pooštravanje za sada nije najavljeno. Stavovi o tome kako bi trebalo komentarisati događaje na Bliskom istoku u okviru EU nisu ujednačeni. Neke države – poput Irske, Belgije ili Španije – više naginju palestinskoj strani. Druge – poput Mađarske ili Češke – bezrezervno podržavaju Izrael.

Sastanak G7

Upozorenja i apeli sa Zapada nemaju velikog uticaja u regionu. Čak i nakon prvog iranskog raketnog udara na Izrael i ograničenog odgovora izraelske strane, što se dogodilo krajem aprila, bilo je sličnih reakcija i upozorenja. Ministri spoljnih poslova sedam najvažnijih industrijskih država Zapada zatekli su se tog trenutku na Kapriju i zajednički su reagovali.

Posle najnovijeg napada Irana, predsedavajuća grupi G7, italijanska premijerka Đorđa Meloni, pozvala je ove srede svoje kolege na video-konferenciju. Meloni je u Rimu rekla da želi da razgovara o tome na koji način bi države G7 mogle da podrže prekid vatre na jugu Libana u skladu sa rezolucijom UN iz 2006. godine.

Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je u Parizu da je mobilisao francuske trupe i mornaricu na Bliskom istoku. To bi trealo da pomogne da se obuzda Teheran. Predsednik Francuske nije izneo nikakve dodatne detalje. Američki predsednik Džo Bajden naredio je američkim jedinicama da pomognu Izraelu u odbijanju raketnih napada. SAD su na strani Izraela, izjavio je američki državni sekretar Entoni Blinken. Iranski napadi su, kaže, „neprihvatljivi“.

Rusija, koja se smatra saveznicom Irana, pozvala je sve strane na Bliskom istoku da ne proširuju sukob „Imamo kontakte sa svim stranama u sukobu. Održavamo te kontakte i zahtevamo uzdržanost od svih strana“, rekao je u Moskvi Dmitrij Peskov, portparol ruskog lidera Vladimira Putina. Iran podržava Rusiju u njenom agresivnom ratu protiv Ukrajine isporukom borbenih dronova.

„Iran ne može da odbije izraelski napad“

U Evropi sada čekaju da vide da li će i kako Izrael reagovati na masivni iranski napad. „Doći će do kontranapada izraelske vojske na objekte u Iranu i vojnu infrastrukturu“, predviđa Behnam Ben Taleblu. Taj iranski analitičar iz vašingtonske „Fondacije za odbranu i demokratiju“ u izjavi za DW ocenjuje da je Izrael vojno u prednosti. „Šanse da Islamska Republika Iran uspešno presretne (izraelske rakete) su blizu nule.“ Izraelsko vazduhoplovstvo, smatra Taleblu, može da zaobiđe sisteme protivvazdušne odbrane u Iranu koji se isporučuju iz Rusije. Napadi na saveznike Irana u Gazi, Libanu i Jemenu, kao i obaveštajne operacije i ciljana ubistva, mogli bi, dodaje, da budu deo izraelske odmazde.

„Već smo u svojevrsnom ratu u regionu“, kaže iranski ekspert Taleblu. „Samo je pitanje kako definišemo njegov intenzitet, brutalnost i geografski obim.“

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku