Nakon što je embargo Iranu ukinut, nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer ocenio je da je to bio „istorijski dan“ i objasnio da je to „zato što smo u dvanaestogodišnjim pregovorima često bili na ivici rata.“ Ali osim toga, Štajnmajer vidi i nove šanse za nemačku privredu:

„Nakon više od deset godina ledenog doba, sada je otoplilo“, ocenjuje Folker Trajer, šef Odeljenja za spoljnu trgovinu u Nemačkoj industrijskoj i trgovinskoj komori (DIHK). Iran treba da obnovi svoje mašine, proizvodnju vozila, industriju građevinskog materijala, upravljanje vodama, otpadom, ali i energetski i zdravstveni sektor.

Prvi ugovori već sklopljeni

Od toga bi mogli da profitiraju i nemački privrednici. „Simens“ se nada velikim poslovima, ukoliko se bude obnavljao i iranski sistem železničkog saobraćaja. Prvi ugovori protekle nedelje već su potpisani. I „Mercedes“ je za svoje teretnjake „Dajmler traks“ već potpisao pismo o namerama o saradnji sa jednim lokalnim iranskim partnerom. U idućih tri do pet godina u Iranu bi moralo da se zameni čak oko 56.000 teretnih vozila, citira „Dajmler“ Ministarstvo industrije Irana. Sve u svemu, u idućim godinama toj zemlji će biti potrebno oko 200.000 novih privrednih vozila.

A ako se budu kopali tuneli za nove linije podzemne železnice, poslovima se nada i nemačka firma „Hereneht“. Evropski proizvođač aviona tipa „Erbas“ (EADS), prema rečima iranskog ministra saobraćaja Abasa Ahundija, može da računa s narudžbom ua novih 114 aviona.

Sve u svemu, nemački privredni predstavnici predviđaju da bi nemački izvoz u Iran u iduće tri godine mogao da se udvostruči i dostigne sumu od pet milijardi evra, a u idućih pet godina, ukupni volumen mogao bi da se popne na oko deset milijardi evra.

Sedamdesetih godina prošlog veka, Iran je, prema podacima DIHK, za nemačke izvoznike bio drugo najvažnije tržište van Evrope – odmah nakon SAD. Zatim je značaj Irana za Nemce kontinuirano počeo da opada: u 2005, uoči sankcija, Iran je uvezao robu s oznakom Made in Germany u ukupnoj vrednosti od 4,4 milijarde evra, a u 2014. manje od 2,4 milijarde.

Ne žele da zavise od nafte

Ukidanjem embarga, Iran ponovo ima sve šanse da ostane jedan od velikih igrača u regionu. Kao i veliki konkurent Saudijska Arabija, i Iran je član kluba proizvođača nafte OPEK. Iran raspolaže s četvrtim najvećim zalihama crnog zlata u svetu i ima najveće zalihe zemnog gasa na plneti. Izvori energije su, osim toga, u Iranu pristupačniji nego bilo gde drugde, a zbog toga su i troškovi eksploatacije u Iranu niski.

Iranski predsednik Hasan Rohani nada se stranim investicijama i to ne samo u biznisu sa naftom. On smatra da su „zamisliva godišnja ulaganja između 30 i 50 milijardi dolara“. Rohani pritom želi i da smanji iransku zavisnost samo od nafte. Prema njegovim rečima, prihodi od prodaje nafte ubuduće ne bi trebalo da čine više od četvrtine ukupnih prihoda.

Svejedno, Iran želi da prodaje više nafte nego do sada. Dnevna količina trebalo bi da se više nego udvostruči: sa sadašnjih milion barela, na oko dna i po miliona. Posledice se već oseća na tržištu, tačnije na svakoj benzinskoj pumpi. U Nemačkoj litar dizela košta manje od jednog evra, cena nafte toliko je opala da je dosegla nivo od pre gotovo 13 godina.

Zabrinuti bankari

Nešto više skepse iskazuju nemački bankari. Većina finansijskih instituta spremna je da ponovo pokrene“ poslovanje u Iranu, ali tek kada bude jasno koji poslovi su dozvoljeni, kaže jedan portparol Udruženja privatnih banaka BdB i dodaje da na kraju krajeva „nisu sve sankcije ukinute“. Osim toga, kaznene mere u svakom trenutku mogu ponovo da se uvedu, ukoliko Islamska Republika prekrši dogovorena pravila.

Nemačke banke Dojčebanka i Komercbanka, u prošlosti su već opekle prste u Iranu. Komercbanka je prošle godine morala da plati kaznu tešku milijarde zbog kršenja ranijih američkih sankcija protiv Irana, a zbog sličnih propusta i Dojčebanka je krajem 2015. Morala da plati više miliona.

Osim toga, još nije sasvim jasno u kom smeru se Iran razvija. Bolji poznavaoci podsećaju na borbu za moć i uticaj koja se vodi između reformatora i konzervativaca, i naglašavaju da odluka o pobedniku još nije pala. Krajem februara održavaju se izbori za parlament u Teheranu. Oni bi mogli da budu presudni za budućnost te zemlje.

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) tokom vikenda je potvrdila da je Iran ispunio sve obaveze iz nuklearnog sporazuma sklopljenog u julu 2015. SAD i EU su nakon toga ukinuli sankcije. Nakon višegodišnje ekonomske izolacije, Iran sada, između ostalog, ponovo može da prodaje naftu na svetskom tržištu, a iranski avioni ponovno smeju da lete i ka destincijama na tlu Evropske unije.

ar/iw/sm (dpa, afp, rtr)