Na lestvici solventnosti država evrozone, od nekad problematične zemlje Irska je postala jedna od najimućnijih u Evropi. Državni suficit je 8,6 milijardi evra, a tome bi trebalo dodati i 14 milijardi evra naknadnog poreza od američkog koncerna Epl. Teoretski, BDP po glavi stanovnika u Irskoj je na trećem mestu u svetu.

Teoretski: jer lavovski deo tog nacionalnog dohotka je porez ubran od međunarodnih korporacija koje su svoje sedište za Evropsku uniju locirale u Irskoj. Pogotovo nakon što je Velika Britanija napustila EU, gotovo svi američki koncerni preselili su se u Irsku: tu je sedište oko 1.500 međunarodnih koncerna, od farmaceutskih giganata kao što je Fajzer, pa do džinova virtuelnog sveta kao što su Gugl, Epl, Majkrosoft ili Amazon. Sve njih privlači engleski kao službeni jezik, ali još više paušalni porez od 12,5 odsto za preduzeća.

To nipošto ne znači da su tu dobit koncerni i ostvarili u Irskoj – već u čitavoj EU. A ne znači ni da tamo zapošljavaju vojsku dobro plaćenih saradnika. Novca je dakle dovoljno, ali su i cene u Irskoj paprene – i to pre svega za stanarinu, koju mnogi Irci sebi gotovo da više ne mogu da priušte.

Pritom nije problem samo o Dablinu i drugim većim irskim gradovima. I porodici Galager koja živi na zapadnoj obali stanarina se u poslednje tri godine udvostručila – na 1.600 evra mesečno. Iako oboje rade, oni sami sebe svrstavaju u working poor, dakle zaposlene, ali one koji žive u siromaštvu.

Skupe stanarine, sve više imigranata

Stanovi su u Irskoj gorući problem. Zato je i Irska jedna od zemalja Evrope u kojoj mladi ostaju dugo da žive kod roditelja – 40 odsto ljudi između 25 i 34 godine još nisu napustili roditeljski dom. Pritom su u gradovima su stanarine tolike da prosečni građani to više ne mogu da plate – ni učitelji ili vaspitači, a ni pomoćno osoblje u bolnicama. Zato je i zdravstvena nega u Irskoj gorući problem. A kao treći najveći uzrok nezadovoljstva građana Stefan Miler, politikolog sa Univerziteta u Dablinu ističe problem migranata.

Za samo godinu dana u Irsku je došlo oko 150.000 ljudi, što je za državu s 5,2 miliona stanovnika izuzetno mnogo, A tu su još i izbeglice iz Ukrajine. Zato je sve više glasova protiv toliko stranaca u zemlji. I iako ne postoji neka jedinstvena politička stranka koja bi tako nešto zastupala, nacionalizam i ksenofobija ipak igraju sve važniju ulogu u političkom životu Irske.

Šta će biti sutra?

Vladajuća koalicija stranaka Fijana Fol i Fine Gel s premijerom Sajmonom Harisom na čelu se, i uz punu državnu kasu čvrsto drži načela „štednje za crne dane“. Osnovna ideja, slično kao i u Norveška, jeste da se stvori državni fond koji će od svoje dobiti trajno i stabilno finansirati penzije i zdravstveni sistem. Sve ostalo, uključujući i stanogradnju, prepušteno je tržištu i slobodnom preduzetništvu.

„Ali to ne funkcioniše“, upozorava ekonomista Edgar Morgenrot s poslovne škole DCU: „Vlade pokrajina i centralna vlada moraju da grade stanove za ljude koji to sebi ne mogu da priušte.“ Problem je međutim to što bi nekakvi veliki izdaci u građevinarstvo neminovno značili još veće poskupljenje.

Bojazan vlade u Dablinu da ovakva „kiša novca“ od poreza neće trajati večno u suštini je prilično opravdana. Pa i ekonomista Morgenrot upozorava da Irska gotovo uopšte nema neku svoju firmu, već su tamo samo svetski giganti i neke male radionice.

Pritom svetski giganti imaju čitave vojske vrhunskih poreskih stručnjaka čiji je jedini zadatak da što više smanje porez koji plaćaju u Irskoj. Trikova tu ima mnogo i relativno mala Irska nije dorasla poreskim vratolomijama kada se dobit seljaka po čitavoj planeti, da bi na papiru ispala što manja.

Pored toga, i u Evropskoj uniji – pogotovo na jugu – sve više raste nezadovoljstvo zbog toga što ti svetski koncerni kod njih ostvaruju milijarde prometa, a neki kao npr. Amazon i uništavaju domaću maloprodaju, a da pritom ne plaćaju ni cent poreza, već samo u „zemlji sedišta u EU“, dakle u Irskoj.

A povrh svega, tu je još jedna nepoznanica: što će sad biti ka Donald Tramp uđe u Belu kuću. On je već najavio carine na proizvode i iz Evropske unije. Sigurno će biti ozbiljnih rasprava između Brisela i Vašingtona, a Dablin bi tu mogao da ispadne „kolateralna šteta“.

Sve kao do sada?

Ipak, uprkos sve većem nezadovoljstvu Iraca, politikolog Miler veruje da će i na izborima ovog petka vladajuće stranke Fijana Fol i Fine Gel osvojiti dovoljno glasova da nastave s upravljanjem Irskom. Može biti da će im biti potreban i neki novi „treći partner“ u koaliciji: do sad su to bili Zeleni, a možda će to biti Socijalne demokrate ili neki od nezavisnih kandidata.

Levo nastrojena republikanska stranka Šin Fejn ima manje izgleda na uspeh, iako po nekim ispitivanjima uživa podjednaku podršku kao i stranka Fijana Fol. Ali, i levica je u Irskoj, isto kao i ekstremna desnica, podeljena. Miler procenjuje da će nakon izbora u parlamentu „biti šareno“, ali da će Haris uspeti da ostane na čelu vlade u Irskoj.