Ugledni minhenski Zidojče cajtung posvetio je duži tekst krizi u Makedoniji gde „hiljade ljudi svake večeri demonstrira protiv politike vlade“. Tekst počinje opisom projekta Skoplje 2014: „Stanovnici Skoplja su najpre prilično dugo samo zbunjeno zurili. Odjednom nisu više živeli u betonskom gradu, sirovom i sivom, nego u antici. Ispred kockastih stambenih zgrada okačene su fasade od stiropora, preko reke su razvučeni tanani mostovi, jonski stubovi nikli su iz zemlje. (...) Isprva su mere ulepšavanja delovale – u zavisnosti od toga koliko je posmatrač bio dobronameran – čas ambiciozno, čas bizarno. U međuvremenu je Skoplje 2014 postalo simbol vlasti koja je u svojoj megalomaniji izgubila svaki dodir sa narodom“, piše Zidojče.

„Od kada u Makedoniji svake večeri hiljade ljudi izlaze na ulice protiv vladine politike, mnoge bele fasade dobile su novi smisao: postale su platno za kese s farbama koje bacaju demonstranti. Trijumfalna kapija, dvadesetometarska statua Aleksandra Velikog, fontana Majke Makedonije – sve je usvinjeno. Ofarbana voda fontana i šarene fleke na zgradama su nekim komentatorima bile povod da govore o Šarenoj revoluciji. To se naslanja na takozvanu Narandžastu revoluciju u Ukrajini, koja je pokrenula haos na Majdanu i onda u celoj zemlji. Nezadovoljstvo u zemlji se na taj način tumači geopolitički. Iz ruske perspektive su obojene revolucije delo zapadnih agitatora koji ciljano destabilizuju zemlje poput Makedonije.“

„Ipak, možda je problem Makedonije manje u tome što se Rusija i EU redovno nadmeću za dominaciju Balkanom, a više u tome što zapravo nikoga ne zanima šta se zaista tamo dešava. Građani na ulicama ne mašu zastavama Rusije ili EU, već makedonskim. Jer protestuju protiv vlasti koja ih ne tretira kao suvereni narod već kao slučajno prisutnu masu za oblikovanje. Protest nije strateška odluka za jedan ili drugi sistem moći nego rezultat iskrenog besa“, piše minhenski list u vikend izdanju.

„Demonstrantima kao ruganje deluje to što je vlast zakazala nove izbore za 5. jun. Na posletku, nisu ni ispunjeni uslovi koje je opozicija zahtevala. U izbornim listama ima mnogo više imena nego što zaista ima birača. Pokroviteljski odnos prema medijima čini poštenu predizbornu kampanju nemogućom. Prekinuti su pregovori opozicije i vlade pod posredništvom EU.“ Doduše, dodaje se u tekstu, ne radi se ovde samo o krizi u „siromašnoj zemlji koju prožimaju korumpirani političari“, već i o krizi zemlje koju komšije negiraju. Misli se na Grčku koja Makedoniji ne priznaje pravo da se tako zove i time praktično 15 godina blokira put Skoplja ka EU.

„U tom svetlu svi oni bronzani vitezovi na konjima ne govore samo o megalomaniji, nego i o očajanju. Međunarodno izolovana makedonska vlada povlači se u nacionalno ludilo. (...) Što su glasniji protesti u Skoplju i, u međuvremenu, u ostalim gradovima, postaje sve jasnije na kakav režim se zemlje Evrope oslanjaju u svojoj izbegličkoj politici. I sa kime rade – jer na makedonskoj ogradi ka Idomeniju su i graničari iz Austrije, Hrvatske, Slovenije“, dodaje Zidojče.

Bečki dnevnik Standard i austrijski javni servis ORF prenose vest da je u Makedoniji pronađeno beživotno telo Koste Krpća koji je, prema pisanju medija, bio vlasnik firme koja je uvozila tehniku za prisluškivanje kojom je vlast špijunirala 20.000 građana. Krpać je pronađen mrtav u svom stanu, a istražitelji veruju da se radi o ubistvu ili samoubistvu. „Specijalno tužilaštvo koje je uspostavljeno kako bi razjasnilo aferu s prisluškivanjem potvrdilo je da se Krpać sam ponudio kao svedok. Prema pisanju medija, on je posle toga izložen pritisku. Krpaćevo ime nalazi se na listi 56 osoba koje makedonski predsednik Đorđe Ivanov želi da amnestira“, pišu austrijski mediji.

Evropska perspektiva doduše nije sjajna ni za ostale kandidate sa takozvanog Zapadnog Balkana. Nakon referenduma u Holandiji o sporazumu EU i Ukrajine postalo je jasno da bi građani pojedinih članica EU ubuduće mogli da blokiraju proširenje. U novom broju bečki dnevni list Prese donosi rezultate ankete među Austrijancima prema kojem se tri četvrtine građana protivi ulasku Turske u EU. „Za to nije kriv samo politički razvoj u Ankari, već i opšti umor od proširenja koji kruži Austrijom. Tako većina Austrijanaca trenutno odbija i ulazak BiH, Crne Gore, Makedonije, Srbije, Kosova i Albanije – doduše, kod tih zemalja rezultat nije tako drastičan kao kod Turske. Ukupno 78 odsto ljudi smatra da je proširenje EU malo ili nimalo važno, manje od petine smatra da je važno ili veoma važno.“