„Ah, sa tim islamom uvek neko hektično izbacivanje i ubacivanje. Čas islam spada u Nemačku, kako je jednom rekao bivši predsednik Kristijan Vulf. Sad opet ne spada u Nemačku, kako je novi ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer rekao u jednom intervjuu. Tome je zatim protivrečila kancelarka, islam je dobrodošao za stolom! Ali mora da se lepo ponaša! I nikako da diže noge na sto“, ironičan je Arno Frank, komentator Špigel onlajna.

Povod je izjava sveže izabranog ministra unutrašnjih poslova, sporta, izgradnje i domovine Horsta Zehofera, dojučerašnjeg bavarskog premijera. „Islam ne spada u Nemačku. Nemačka je prožeta hrišćanstvom“, rekao je on za tabloid Bild. Muslimani koji žive u Nemačkoj tu naravno spadaju, dodao je Zehofer, ali to ne znači „da iz lažnog obzira treba da odbacimo tradicije i običaje tipične za našu zemlju“. Rekao je još: „Muslimani moraju da žive sa nama, a ne pored ili protiv nas.“

 - pročitajte još: Među ministrima Miler do Milera

Duga je, zamorna i pre svega jalova diskusija o „pripadanju“ ili „spadanju“ islama u Nemačku. Konzervativac Volfgang Šojble je, tada kao ministar unutrašnjih poslova, još 2006. rekao da islam u međuvremenu spada u Nemačku, baš kao i bivši predsednik Kristijan Vulf 2010. godine. I svaki put kad neko kaže da „islam (ne) spada u Nemačku“ počne duga debata u kojoj svako ima mišljenje, samo što nikako da se objasni kako u praksi izgleda to „spadanje“ i šta se menja ocenom da neka religija „spada“ ili „ne spada“ u jednu demokratsku zemlju gde je svima zagarantovana sloboda veroispovesti.

„Kreće dakle uobičajena debatna oluja, politička jedra naduvana su već u svim mogućim pravcima“, piše dalje Arno Frank za Špigel onlajn o izjavi Zehofera. „Konzervativci su saglasni sa njim. Zeleni i Levica proglašavaju to za 'neodgovornost' i 'piromaniju'. Socijaldemokrate upućuju na Član 4 Osnovnog zakona: 'Sloboda veroispovesti, savesti i sloboda religijskog i svetonazornog izjašnjavanja su nepovredivi.' A desničarski populisti tvrde da je Zehofer svoje mišljenje 'doslovno preuzeo iz našeg programa'.

Nije preuzeo. To njemu naime nije potrebno. Horst Zehofer je ono što smo ranije, pre pojave nove desnice, zvali 'pravi desničar'. Ambicioznim planovima za konsekventne deportacije migranata pokazao se kao tvrd orah. Sada ovaj katolik u očuvanoj bavarskoj tradiciji pokušava da odvuče svoju Hrišćansko-socijalnu uniju (CSU) toliko udesno, da desno od nje više ne može da stane program Alternative za Nemačku.“

 - pročitajte još: Statistikom protiv desničara

Berlinski Tagesšpigel pokušava da raščivija Zehoferovu logiku da islam ne spada, ali muslimani spadaju u Nemačku. „To pomalo podseća na držanje Katoličke crkve prema homoseksualnosti. Prema njoj, homoseksualnost se nikako ne može odobriti, ali homoseksualcima treba prići sa poštovanjem, samilošću i taktom. (…) Rečenice ovog tipa često se čuju, recimo: Ne volim veganstvo, ali neki vegani su fini ljudi. Po volji se umesto veganstva može reći komunizam, patriotizam ili hrišćanstvo.“

List Zidkurir (Konstanc) piše: „Horst Zehofer se nije još ni raskomotio u novoj kancelariji, a već raspaljuje debatu koja nikome više ne treba. Očito novi ministar namerava da u Velikoj koaliciji zauzme ulogu konzervativnog borca za kulturu. I za to ima jak razlog: najesen Bavarci biraju, CSU mora da se brani od konkurencije zdesna. Antiislamska retorika uvek pali. Čak se i Hrišćansko-demokratska unija od toga distancira. Moderna demokratija ne može pojedine religije ni da izopštava ni da favorizuje. Ako nešto spada u Nemačku, onda je to sloboda veroispovesti.“

Ugledni Zidojče cajtung piše: „Nakon poslednjih sedmica, u kojima je bilo 26 napada na džamije u Nemačkoj, ovo je neshvatljivo neosetljiva izjava za svaku osudu. Kancelarka je stoga odmah pokušala da dovede stvari u red. Ona zna da će, ako CSU ovako nastavi, meseci do pokrajinskih izbora u Bavarskoj postati nesnosni. Cela savezna republika bi mogla da bude uvučena u bavarsku predizbornu kampanju jer CSU pokušava da pribije Alternativu za Nemačku uza zid.“

 - pročitajte još: „Rat kultura“ spaja neonaciste i islamiste

Rajn cajtung iz Koblenca komentariše: „Najveće iznenađenje kod debate o tome da li islam spada u Nemačku jeste da ta debata i dalje pali. Čim neko sa tavana izvuče temu koja ima veze sa integracijom, debata proključa kao da u zemlji nemamo drugih briga. Bolje nam je da pričamo konkretno o našim vrednostima nego što se stalno apstraktno svađamo o ulozi islama u Nemačkoj. Postoje grupe muslimana kod kojih moramo konsekventno insistirati na poštovanju ustavno ukotvljenih vrednosti. Tu spadaju recimo jednakopravnost muškaraca i žena, sloboda mišljenja i sloboda veroispovesti.“

Nadnaslov i ujedno zaključak i ove debate mogla bi da bude rečenica nepoznatog autora koja se često citira u redakciji DW na srpskom jeziku: „Nešto mora da se priča.“

priredio Nemanja Rujević

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android