Sumte, idilično mestašce u Donjoj Saksoniji sa oko sto stanovnika, preko noći je postalo jedna od glavnih tema nemačkih medija. Razlog: u praznu poslovnu zgradu na rubu naselja useliće se izbeglice, i to, kako se očekuje, oko hiljadu ljudi. Znači da će se broj stanovnika sela udesetostručiti.

To nije svima po volji. Kako stoje stvari za protivpožarnom zaštitom, kanalizacijom i odvoženjem smeća? - samo su neka od pitanja koja su meštani postavljali na informativnom sastanku sa predstavnicima opštine. Bilo je i onih koji nisu imali konkretna pitanja, ali su ipak bili zabrinuti: "To su sve muslimani - a oni nas mrze", rekla je tako jedna gospođa u publici.

Nepoverenje pre svega prema muslimanskim izbeglicama prisutno je u svim društvenim slojevima, uz određene razlike u intenzitetu. Odakle ono zapravo potiče?

"Reč je o strahu koji nema uporište u realnosti", piše muslimanska publicistkinja Kola Marijam Hibš za internet-portal "Most" (Qantara): "Njega podstiče politička retorika i on je pre svega proizvod neznanja i fantazije". Za nju su muslimani pre svega projekciona površina za nerešene probleme drugih. "Istorija je pokazala da je povezanost društvenih problema sa navodnom pretnjom koju predstavlja jedna verska manjina - konstrukcija koja se često primenjuje."

Zahtevi vernika

I zaista, Nemačka ima gomilu nerešenih problema. Ali, deo muslimana sa svojim zahtevima takođe stvara pritisak na društvo. Pre nego što je napisao dva bestselera sa temom integracije, Hajnc Buškovski je bio predsednik berlinske opštine Nojkeln. Ona je 2014. godina imala oko 320.000 stanovnika - 135.000 njih sa stranim poreklom. U takvoj gradskoj četvrti, piše Buškovski, problema ima napretek. Tako roditelji muslimanskih đaka zahtevaju da nastavnici ili vaspitači u svoje sendviče ne stavljaju proizvode od svinjetine, jer bi tako posle jela dodirom mogli da oskrnave njihovu decu. Ima i drugih zahteva: "Kod mene u Nojkelnu svake dve godine se obnavlja predlog da se u vreme molitve dozvoli da sa minareta pozivaju na molitvu". U vestfalskom Gladbeku je to već stvarnost - tamo od proleća ove godine mujezin jednom dnevno poziva na molitvu. "Alahu akbar" odjekuje gradom iz dana u dan, osim o hrišćanskim praznicima.

Verska diskrecija

Nemačka je već decenijama zemlja u kojoj se religija upražnjava - diskretno. Ko to ne želi, ne mora da se suočava sa religijom. Katolici i protestanti se sastaju u crkvi, ali u pravilu im ne pada na pamet da nameću nekome svoja ubeđenja. U velikim gradovima ta diskrecija ide još dalje: mnogi ljudi čak ni za svoje prijatelje i kolege ne znaju da li su vernici i kojoj veroispovesti pripadaju. Za većinu ljudi, ta vrsta neopterećenosti je vrlo prijatna. Vera za njih više nije značajna tema. Tako 27 miliona Nemaca - trećina stanovnika ove zemlje - nisu pripadnici nijedne veroisposvesti.

Verski simboli u javnim prostorima tu već stvaraju podozrenje. Forumi u nemačkim medijima ovih dana pokazuju da među ljudima postoje vrlo različita shvatanja tog problema - posebno kada je u pitanju islam, kao što je pokazala anketa instituta Alensbah. Na pitanje: "Da li islam pripada Nemačkoj?", dve trećine ispitanih (63 odsto) je odgovorilo sa "ne". 22 odsto ispitanih smatra da islam pripada Nemačkoj, dok je 15 odsto neodlučno.

Islam i pluralizam

Prema stručnim studijama, strah od islama je neosnovan. Olivije Roj, jedan od najuglednijih proučavalaca islama u Evropi, kaže da ta religija ne teži prevlasti nad drugim religijama. Naprotiv: traženjem statusa priznate veroispovesti, ona se zapravo prilagođava pravilima zapadnih multikulturnih društava. "Onaj ko želi da bude priznat kao manjinska grupa sa sopstvenim vrednostima, priznaje da postoji pluralizam vrednosti i verskih ubeđenja".

Roj kaže da bi upravo zato državne institucije trebalo da se opuštenije odnose prema islamu. On preporučuje da država islamu prepusti prostor bez menjanja sopstvenih načela i zakona. "Pravi pluralizam je najbolji put da se izbegnu konflikti sa muslimanskim stanovništvom, inače bi ono - iako je samo po sebi vrlo raznovrsno - moglo da se oseti sabijenim u geto." Ako ne dođe do getoizacije, onda nema mnogo razloga za brige oko islama, piše Roj. Jer, upravo time što traži svoj prostor pored postojećih religija, islam pokazuje da je usvojio pluralizam.

Ali, taj proces predstavlja poveći izazov za nemuslimansko većinsko društvo. Ono će morati da računa sa prisustvom islama u javnom prostoru. U jednoj doseljeničkoj zemlji, ništa drugo ni ne bi moglo da se zamisli. "Najvažnije je", kaže proučavalac islama Rauf Čejlan, "da na kraju sve strane budu tolerantne, da svi tolerišu različite kulture i vere."