Island definitivno neće postati 28. članica Evropske unije pošto je tesna većina građana (52 odsto) na referendumu odbila početak pristupnih pregovora sa Briselom.

To je veliki udarac za vladu premijerke Kristrun Frostadotir koja se zalagala za ulazak u EU.

Pera nemačke štampe pišu o razlozima za ovakvu odluku islandskih građana i poukama za Evropsku uniju.

Javni servis ARD u komentaru na svom portalu podseća da su u finišu kampanje dominirale teme straha islandskih poljoprivrednika od konkurencije sa kontinenta kao i večito pitanje ribolova.

„Iza toga stoji moćan islandski ribarski lobi, koji čini desetak velikih kompanija. One od osamdesetih godina prošlog veka kontrolišu veliki deo islandskih ribolovnih kvota i na tome su se obogatile. Pre nekoliko dana jedno istraživanje otkrilo je da su neke od tih kompanija uložile velike sume novca u kampanju protiv približavanja EU. Tome treba dodati i bliskost ribarske industrije najvećem islandskom dnevnom listu, koji je tokom kampanje delovao kao njen politički glasnogovornik“, piše ARD.

Ocenjuje se da su „strah i želja za suverenitetom“ na kraju bili jači od argumenata pristalica Evropske unije. „Bili su jači od nade u veću ekonomsku stabilnost i dodatnu bezbednost koju bi pružilo članstvo u evropskoj zajednici, u vreme kada je pod sve većim znakom pitanja pouzdanost Sjedinjenih Država, dosad najvažnijeg islandskog partnera.“

Bavarski Pasauer noje prese navodi: „Islanđani su zadali udarac Evropskoj uniji. Potvrdan odgovor za pristupne pregovore dobro bi došao EU. Uprkos svim kritikama, ojačao bi njen položaj kao dokaz privlačnosti evropske zajednice država. Većina Islanđana očigledno vidi više mana nego prednosti u članstvu u EU. Ta odluka svakako jeste bolna. Ali nije smak sveta.“

Slično stvar posmatra i komentator berlinskog Tagescajtunga: „Ovo 'ne', koliko god bilo jasno, ima više slojeva, a jedan deo toga Evropljani u EU jednostavno ne bi smeli da shvate lično – ne može vas svako voleti. Meriti sopstvenu privlačnost u svetu na osnovu odluke Islanda značilo bi bespotrebno unižavati sebe. Island je zemlja koja voli svoju nezavisnost i koja kao članica Evropskog ekonomskog prostora već uživa prednosti Unije. Za sada će, dakle, sve ostati lepo kao što već jeste.“

Noje Osnabriker cajtung je oštriji: „EU više nije obećanje spasa kakvim sebe predstavlja. Razume se da je teže ubediti one koji daju novac nego one koji ga primaju. Primer Islanda to kristalno jasno pokazuje.“

„Koliku privlačnost EU ima ako argument snažnog jedinstvenog tržišta više ne prolazi? Odgovor bi morao da bude da je EU više od ekonomskog prostora. Ali takav odgovor, pun patetike, više ne prolazi. Evropu danas prati slika birokratskog kontinenta opsednutog pravilima i unutrašnjim sukobima“, kritikuje list.

Folksštime iz Magdeburga ocenjuje: „Islanđanima je nacionalna košulja bliža od evropskog kaputa. To je šteta, jer bi Island mogao da bude obogaćenje za Evropu. Severnjaci su tokom proteklih decenija ostvarili uzoran napredak. Međutim, sklonost EU ka preteranom regulisanju veoma je dobro poznata i u Rejkjaviku. Glavni proizvod Islanda je riba, a za njen ulov EU propisuje stroge kvote. Islandska ribarska industrija to nikako ne želi i zato je uspešno povela borbu protiv takve politike.“

Da je sam referendum bio greška smatra komentator Zidojče cajtunga, koji podseća na Veliku Britaniju: „Britanski referendum o pitanju EU bio je najveća politička greška jedne evropske vlade u protekloj deceniji. Bregzit je toliko zastrašujući primer da nijedna druga vlada više ne bi smela da bude toliko naivna da tako složenu odluku prepusti narodu.“

*Ovaj izbor iz štampe sadrži citate, odlomke i sažetke iz medija na nemačkom jeziku i ne odražava stavove redakcije.