Ovo je prilog objavljen na dan referenduma održanog 29. avgusta 2026. 

Island u subotu glasa o obnovi pregovora o pristupanju EU. Prema poslednjim anketama, pristalice i protivnici tog koraka bili su izjednačeni. U Briselu nastoje da izađu u susret Islandu po pitanju ribarstva.

Island, ostrvska država sa oko 400.000 stanovnika, već je deo jedinstvenog evropskog tržišta EU. Za pristup tom tržištu uplaćuje sredstva u evropske fondove, slično kao Norveška. Takođe je deo šengenskog prostora. Island je jedna od osnivačica NATO,  77 godina je članica, ali nema sopstvenu vojsku. 

Kada je reč o demokratiji, vladavini prava, ravnopravnosti i korišćenju čiste energije, Island je u velikoj meri već usklađen sa Evropskom unijom, a u pojedinim oblastima čak i ispred nje.

Ribarstvo kao kamen spoticanja

Island je 2013. godine obustavio pristupne pregovore sa EU. Tada se o ribarstvu još nije ni pregovaralo, ali je ta tema već izazivala nesuglasice. Slično je i danas. Još pre održavanja referenduma islandska vlada je jasno poručila da će insistirati na „punom suverenitetu“ u oblasti ribarstva. 

Kvote za ulov ili prisustvo španskih ribarskih brodova u islandskim vodama za mnoge Islanđane predstavljaju pravi košmarni scenario.

Argumenti Islanđana za i protiv članstva

Protivnici članstva u EU smatraju da Island ne bi imao koristi od toga, već bi postao neto uplatilac u evropski budžet. Po njihovom mišljenju, sadašnji status u Evropskom ekonomskom prostoru, bez članstva u EU, već predstavlja najbolje moguće rešenje.

Tako argumentuju i udruženja poljoprivrednika, koja strahuju da bi domaća poljoprivreda mogla da trpi ukoliko bi nakon ulaska u EU morali da budu ukinuti određeni podsticaji i carinska zaštita.

Nasuprot tome, zagovornici članstva očekuju da bi prehrambeni proizvodi mogli da pojeftine, a trenutno veoma visoke kamatne stope da se smanje.

Njihov najvažniji argument ipak se odnosi na bezbednost. Islandska vlada je prvobitno planirala da referendum održi kasnije, ali ga je ubrzala zbog krize oko Grenlanda. Kao i Grenland, Island je strateški važno ostrvo u severnom Atlantiku. 

Marta Kos: Island je drugačiji od ostalih kandidata

Prema rečima Marte Kos, evropske komesarke za proširenje, Island je drugačiji od svih ostalih kandidata za članstvo, jer Evropska unija do sada nije imala zemlju koja je već toliko usklađena s njenim pravilima i standardima.

Island bi bio prva zapadnoevropska država koja bi se pridružila EU posle više od tri decenije. Poslednja zemlja koja je postala članica bila je Hrvatska pre 13 godina, dok se pregovori sa drugim kandidatima, posebno sa državama Zapadnog Balkana, odvijaju sporo i uz brojne poteškoće.

Island je poslednjih godina postao i geopolitički značajniji za Evropu. „Znate šta znači živeti tamo na severu, suočeni sa različitim uticajima iz okruženja. Upravo zato možete doprineti i bezbednosti Evropske unije“, poručila je Kos Islanđanima.

Govoreći o osetljivom pitanju ribarstva, Kos je rekla: „Svesni smo značaja ribarstva za Island. Ne samo za vaše blagostanje, već i za život lokalnih zajednica i za vaš identitet. Lepota Evropske unije u tome što je sposobna da reši i naizgled nerešive probleme“.