1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Istorija

Istočna Nemačka 1977: Kofeinski kolaps

29. jul 2022.

Mnogi još pamte nestašice kafe u Jugoslaviji osamdesetih. Isto to, ali mnogo ozbiljnije, pogodilo je i bivšu Istočnu Nemačku (DDR), ali krajem sedamdesetih. Situacija je bila, „na granici eksplozije“.

DDR: Pauza uz kafu u Vunarskom kombinatu u Lajnefelde-Vorbisu
DDR: Pauza uz kafu u Vunarskom kombinatu u Lajnefelde-VorbisuFoto: Eberhard Klöppel/picture alliance

„Ovo je čist mišomor!“ Tim rečima građani DDR-a dočekali su mešavinu koju je državni vrh poslao na tržište kako bi ublažio nestašicu omiljenog napitka ljudi u nekadašnjoj Istočnoj Nemačkoj. Formula je bila jednostavna: pola prave kafe, pola raznih dodataka – smesa prženih žitarica uz dodatak cikorije.

Nezadovoljstvo građana u „zemlji radnika i seljaka“ bilo je ogromno – toliko da je zloglasna tajna policija Štazi 1977. proglasila „kafenu krizu“ i upozorila državni vrh na moguće posledice. Jer: slobodu i demokratiju možeš da mi uzmeš, ali kafu mi ne diraj.

-pročitajte još: Kompleksan odnos istočnih Nemaca i Rusa

Razlog za probleme na tržištu na kojem je ionako nedostajalo svakojake robe za svakodnevnu potrošnju, a naročito one iz inostranstva, kao i obično je bila nestašica deviza i hronično prazan budžet iz kojeg je većina sredstava odlazila za potrebe ogromnog bezbednosnog aparata.

„Loš kvalitet i skriveno poskupljenje doveli su do krize legitimiteta socijalističke države i sposobnosti da se stara za svoje građane“, kaže sociološkinja Ane Ditrih sa Univerziteta u Lajpcigu u svom članku „Kafa u DDR-u – primarno političko pitanje“. Članak je objavljen povodom godišnjice izbacivanja zloglasne mešavine „Kaffe Mix“ na tržište koja je u prodavnicama osvanula u julu 1977.

„Pijete previše kafe“

Ditrih u svom članku objašnjava otkud tolika ljubav Nemaca – i istočnih i zapadnih – prema crnom napitku. I jedni i drugi su šezdesetih godina povratak blagostanja (na zapadu pravog, na istoku delimičnog) povezivali s pojavom prave kafe na tržištu pristupačne svima. Nakon rata, pa sve do kasnih pedesetih, većina Nemaca pila je razne mešavine koje su bojom i (donekle) mirisom i ukusom podsećale na napitak dobijen od plodova prave kafe.

Omražena „Erihova mešavina“Foto: picture alliance/dpa

Istoričar Folker Viderlih podseća da je kafa na svetskom tržištu krajem sedamdesetih poskupela, ali to poskupljenje su potrošači u Zapadnoj nemačkoj mogli da prebrode, dok je u Istočnoj ionako dramatična situacija s devizama dovela do granica „eksplozije“.

„Želim samo još jednom da ponovim da za potrebe uvoza kafe godišnje trošimo više od 300 miliona dolara“, upozoravao je tadašnji državni šef Erih Honeker svoje „razmažene“ građane. Oni su ga nagradili time što su (naravno ne pred Štazijevim špijunima) „mišomor“ zvali „Erihova mešavina“.

Pomoć iz Vijetnama i Zapadne Nemačke

Državni vrh se snalazio kako je znao i umeo. Tako je s Etiopijom postignut dogovor o razmeni oružja za kafu. To nije bilo ni izbliza dovoljno da se podmire potrebe tržišta DDR-a. Štazi je u jednom izvešću državnom vrhu naveo da je nova mešavina „neprihvaćena od širokih narodnih masa“ i da se njome pune skladišta. „Erihovu mešavinu“ nije hteo niko.

Državnom vrhu je na kraju u pomoć priskočio oporavak svetskog tržišta kafe i smanjenje cena. Iz te krize je izrodio i ugovor s bratskim socijalističkim Vijetnamom koji je za potrebe svog evropskog partnera povećao proizvodnju kafe. A na kraju, pomoglo je i povećanje broja paketa koje je rodbina sa zapada slala svojim zarobljenim rođacima u DDR-u. Prema nekim procenama, čak 18 odsto ukupne kafe koja se osamdesetih pila u Istočnoj Nemačkoj poticala je iz privatnih paketa koji su stizali iz SR Nemačke.

nk (dpa)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.