Političar Zelenih Jozef Fišer bio je ministar spoljnih poslova i zamenik kancelara Nemačke od 1998. do 2005. kada se povukao iz politike. Otada je komentator u medijima i lobista, između ostalog Simensa i BMW-a. U autorskom tekstu za Zidojče cajtung pod naslovom „Novo Istočno pitanje“, Fišer pokušava da odgovori na pitanje koliki je značaj Turske za bezbednost u Evropi 21. veka:

„Evropsko-turski odnosi su decenijama bili duboko protivrečni. Ta protivrečnost manje je pogađala objektivne interese, već više meke, ali centralne temelje demokratije: osnovna ljudska prava, slobodu štampe, prava manjina, pravnu državu i istoriju, kao što je na primer genocid nad Jermenima tokom prvog svetskog rata. Dolaskom na vlast Stranke pravde i razvoja (AKP), činilo se da su sukobi otišli u prošlost, jer je, smatralo se, ta partija nameravala da modernizuje privredu Turske i uvede je u Evropsku uniju. Reformisano je pravosuđe, što je bio nezaobilazni preduslov za ulazak u EU. Međutim, gledajući na sve to danas, tadašnja procena pokazuje se kao suviše optimistična.

Predsednik Redžep Tajip Erdogan oduvek je kao otvorenu držao neo-osmansku opciju – u pravcu Bliskog istoka i muslimanskog sveta, pogotovu od 2007. kada su mu Angela Merkel i Nikola Sarkozi pred nosom zalupili vrata EU. U poslednje vreme su ionako teški odnosi između Evrope i Turske dosegli nivo groteske. Turska je čak dva puta pozvala na razgovor nemačkog ambasadora, zbog satire na nemačkoj regionalnoj televiziji.“

Super-Balkan

Uprkos svemu, Evropi je potrebna Turska, a Turskoj Evropa, smatra Fišer i nastavlja: „Čak i da između Evrope i Turska nema partnerstva, Evropa ne bi mogla da se oslobodi posledica geopolitičkog susedstva sa Turskom. Evropa se od 19. veka bavi takozvanim Istočnim pitanjem, odnosno pitanjem nasleđa Osmanlijskog carstva na Balkanu i Bliskom istoku. To nasleđe je na Balkanu dovelo do nekoliko ratova i konačno, sa habsburško-srpskim rivalstvom, u Evropi izazvalo katastrofu veka – Prvi svetski rat. Istorija nas uči koliko je Istočno pitanje početkom dvadesetog veka bilo opasno. Početkom 21. veka, to pitanje se u blago izmenjenom obliku vratilo i nije ništa manje opasno – mada opasnost od rata u Evropi ne postoji.

Balkan je privremeno smiren – u svakom slučaju dok postoji vera u evropsku budućnost u Evropskoj uniji. Na Bliskom i Srednjem istoku imamo vakuum moći i progresivni gubitak reda – pun ratova, terora, kriza i sukoba. […] Ponovna pojava Istočnog pitanja ima potencijal da postane neka vrsta Super-Balkana, sa ogromnim bezbednosnim rizikom za Evropu. Vrhunac te noćna more bila bi izolovana, otuđena, politički usamljena Turska na marginama Evrope i Bliskog istoka, čiji bi se demokratski potencijal iscrpljivao na kurdskom pitanju i koja bi se tako – korak po korak – destabilizovala“, zaključuje Jozef Fišer za „Zidojče cajtung“.

„Sporne“ lekcije iz istorije

Odnosima Turske i Nemačke bavi se Frankfurter algemajne cajtung: „U planu i programu za škole u nemačkoj pokrajini Saksonija Anhalt pod temom genocid, obrađuje se i genocid nad Jermenima 1915. godine u Osmanlijskom carstvu. To je još jednom razljutilo turske vlasti, koje su prema informacijama 'Špigela', februara ove godine zbog toga pozvale na razgovor nemačkog ambasadora u Turskoj. To neće imati posledice po nastavu istorije u Nemačkoj, ali će se vlasti u Magdeburgu ipak posavetovati sa ministarstvom spoljnih poslova u Berlinu. Naime, 2005. godine je, po želji turskog izaslanika, poglavlje o genocidu nad Jermenima izbačeno iz plana i programa u nemačkoj pokrajini Brandenburg. To je dovelo do skandala u nemačkoj javnosti, pa je zabrana povučena.“