Vlada Federacije Bosne i Hercegovine, na sednici održanoj 19. oktobra ove godine, donela je zaključak o formiranju radne grupe koja bi radila na izradi zakona o regulisanju statusa istopolnih zajednica. Zaključak je donesen na inicijativu Ministarstva unutrašnjih poslova Federacije, zbog sve većeg obraćanja istopolnih parova u vezi s problemima pri rešavanju administrativno-birokratskih problema.

„Mislim da je sama inicijativa veoma jak pokazatelj da će vlasti, odnosno Vlada Federacije BiH u ovom slučaju, da se bavi ljudskim pravima LGBTI osoba i da smo nekako odmakli od vremena kada im je to bio tabu i nešto o čemu nisu želeli da razgovaraju“, kaže za DW Vladana Vasić, pravnica iz Sarajeva.

Svesna je, dodaje, činjenice da je inicijativu pokrenula Vlada na odlasku, nakon što su početkom meseca u BiH održani opšti izbori, te da će se inicijativa koja bi se bavila pravima istopolnih zajednica svakako naći na dnevnom redu nove Vlade Federacije, kada bude formirana. „Međutim, ono što je bitno, jeste da će na njemu raditi radna grupa koja bi trebalo da bude formirana u narednih 15 dana. Biće izrađen neki nacrt, a kada je nacrt jednom izrađen, lako ga je vraćati u proceduru i tražiti prepravke, nego kretati od nule. Ovo je odličan prvi korak“, smatra Vladana.

Zakon za lakši život

Ono što bi jedan takav zakon doneo, svakako bi olakšalo život Vladani i Dragoslavi, kao i brojnim drugim istopolnim parovima u Federaciji BiH. Dok se to ne desi, nastaviće, kako kažu, da se dovijaju kako znaju. Dragoslava Barzut, književnica i aktivistkinja iz Beograda, objašnjava:

„Ja živim u Srbiji, a Vladana u Bosni i Hercegovini. Ukoliko bih ja sada htela da se doselim u BiH, ne bih imala nikakvo pravo da živim ovde, osim ako ne nađem posao. Tako je već u startu sve onemogućeno. Ako bismo želele da podignemo kredit zajednički, to opet ne bismo mogle“.

Posebna je priča u slučaju teže bolesti jednog od partnera. „Ne daj Bože da se meni nešto desi, o meni bi morala da odlučuje moja biološka porodica. Vladana se tu, verovatno, ništa ne bi ni pitala. U stvari bila bi prepuštena njihovoj dobroj volji i mojim ličnim odnosima sa svojom porodicom“, kaže Dragoslava. Objašnjava da Vladana ne bi mogla ni da je posećuje u bolnici ako to njena porodica ne bi izričito dozvolila, čak „i u situacijama kada je bolesna osoba svesna i može da donosi odluke“.

Takođe, u slučaju smrti jednog od partnera u istopolnoj zajednici koja je još nepriznata kako u BiH, tako i u Srbiji, sva zajednički stečena imovina ostaje biološkoj porodici umrlog odnosno umrle. „To su izuzetno veliki problemi“, zaključuje Dragoslava.

Strah od „autovanja“

Problem koji sledi takve situacije, dodaje Vladana, jeste u tome što se pripadnici LGBTI populacije „još uvek plaše da se autuju, da kažu da su drugačije seksualne orijentacije, a onda kako će reagovati sudstvo, kako će se te parnice odvijati... Prosto mnogo je negativnosti, pa ljudi i ne žele da ulaze u takve sudske procese. Tako da je to u startu izgubljena bitka, iako postoje ljudi koji bi se borili za tako nešto, ali njih je veoma malo“. Problem je, dodaje, što se ljudi plaše i ne veruju u postojeći sistem, „ne veruju da neko može da ih zaštiti“, a slično je i sa slučajevima nasilja, diskriminacije i to ne samo kada su LGBTI osobe u pitanju.

Sarajevski otvoreni centar (SOC), koji je aktivan u zagovaranju iznalaženja rešenja kojima bi bila popravljena, odnosno regulisana prava i status LGBTI-populacije, na predlogu zakonskih rešenja radi već nekoliko godina i nada se da će njihovi predstavnici sigurno ući u radnu grupu za izradu zakona o regulisanju pitanja istopolnih zajednica.

Prema prošlogodišnjem istraživanju SOC, „80 odsto istopolnih parova u BiH želi da zaključi životno partnerstvo“, odnosno, da je „istopolnim životnim zajednicama građana i građanki BiH, uprkos njihovoj uzajamnoj ljubavi i poštovanju, ipak potrebna i pravna zaštita i prepoznavanje, što su potvrdili i zahtevi istopolnih parova za upis u matične evidencije“. Jedan takav zakon, sličan aktuelnom zakonu o bračnim i vanbračnim zajednicama u BiH, kako tvrde u SOC, partnerima osigurava više od 1.000 prava.

Borba za pripadajuća prava

Neka od tih prava su: pravo da donose ključne zdravstvene odluke u slučajevima životne ugroženosti partnera/partnerke i pravo na posete u bolnici; pravo da budu zdravstveno osigurani preko svog bračnog ili vanbračnog partnera u slučaju nezaposlenosti i sprečenosti za rad; pravo na plaćeno odsustvo s posla u slučaju bolesti ili smrti partnera; pravo na nasleđivanje sve lične imovine koja je pravno vlasništvo bračnog ili vanbračnog partnera i njegove/njene penzije; mogućnost zajedničke kupovine i sticanja imovine, te pristupa povoljnijim kreditnim režimima koje banke nude u cilju rešavanja stambenog pitanja mladih bračnih parova, kao i pravo da zajednički odrede na koji način će se njihova imovina deliti u slučaju razvoda, raskida ili smrti. „Sva ta prava uskraćena su istopolnim partnerima i otežavaju im zajednički život“, poručuju iz Sarajevskog otvorenog centra.

I pored svih problema, Vladana i Dragoslava se nekako snalaze i nalaze vremena za zajednički život. „Putujemo. Vrlo je zanimljivo. Ono što je nekako smešno, Dragoslava i ja pričamo o nekom zajedničkom životu. Ako ćemo da počnemo, onda moramo da imamo tačku preseka kad ja dolazim njoj ili ona meni ili idemo negde. Ali moramo dobro da razmislimo o tome, jer to podrazumeva prvo traženje posla unapred, da bismo mogle da se prijavimo ili ja u Srbiji ili ona u BiH“.

Osim toga, kako kaže, to podrazumeva i „traženje stana koji ćemo zajedno da iznajmimo, što opet podrazumeva odnos sa nekim stanodavcem – šta govorimo, šta ne govorimo, gde govorimo. Kredit ne dolazi u obzir, s obzirom na to da bi jedna osoba morala sve da podnese, na šta bi i banke teško pristale“.

Rešenje – život u trećoj zemlji?

„Ako bismo se i preselile jedna kod druge, onda postoji šansa da će jedna biti nezaposlena, a druga ne može da je zdravstveno osigura“, dodaje Dragoslava. U šali zaključuju da je možda najbolje bilo da su završile Srednju medicinsku školu i da znaju nemački...

„Volim ja Bosnu, mi bismo ostale ovde ili u Srbiji da postoji ta šansa“, zaključuje Vladana. Opet, zajedno se nadaju da će se situacija promeniti, da će biti ponuđena adekvatna zakonska rešenja na zadovoljstvo svih, da će spinovanja protiv LGBTI-populacije u medijima prestati i da će društva u regionu konačno prihvatiti činjenicu da se drugih i drugačijih ne treba plašiti.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android