Ovogodišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije na njenom evropskom putu u Briselu ocenjuju kao „vrlo pozitivan“. U njemu se navodi da se ta zemlja nalazi u dobroj poziciji za otvaranje pregovora o članstvu. Predstavljajući izveštaj o napretku Srbije, komesar za proširenje Štefan File u Brilseu je naglasio:

„Očekujemo da se prva Međuvladina konferencija o pristupanju Srbije EU održi najkasnije u januaru sledeće godine. Tokom te zahtevne faze, Srbija će morati da posebnu pažnju obrati na primenu reforme pravosuđa, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i na reformu javne administracije, nezavisnost ključnih institucija, medijske slobode, antidiskriminaciju i zaštitu manjina.“

Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije sastoji se iz dela posvećenog odnosima sa Kosovom i dela o unutrašnjim reformama u zemlji. Ocenjuje se, tako, da je Srbija napravila „značajne korake“ u pravcu vidljive i održive normalizacije odnosa sa Kosovom. Za EU, sporazum potpisan 19. aprila predstavlja „fundamentalnu promenu“ u odnosima Beograda i Prištine. Od Srbije se očekuje puna i pravovremena primena dogovorenog u dijalogu, uz dalje ohrabrivanje Srba sa Kosova da u što većem broju učestvuju na predstojećim lokalnim izborima.

Posao u Srbiji nije završen

Srbija je, prema mišljenju Evropske komisije, pored jačanja saradnje u regionu, kada se govori o političkim kriterijumima, osnažila i reformski proces u zemlji. Ključne strategije i akcioni planovi u oblasti pravosuđa, borbe protiv korupcije i diskriminacije su usvojeni. Istovremeno, u Briselu naglašavaju da se izveštaj Evropske komisije odnosi samo na postignuto u poslednjih godinu dana, i da „posao nije završen“ jer predstoji nastavak usklađivanja srpske legislative sa evropskom i, ono najvažnije, implementacija dogovorenog.

Da posao u Srbiji „nije završen“, govori i preporuka Evropske komisije Srbiji da „posebnu pažnju“ obrati na reformu javne administracije i nezavisnost ključnih institucija, pogotovo u oblasti pravosuđa. Procesuiranje optuženih za korupciju i organizovani kriminal mora biti značajno osnaženo. Istovremeno od Beograda se očekuje primena strategije u oblasti medija, jača politička podrška u cilju zaštite ranjivih grupa, kao što je LGBT populacija,kao i nastavak rada na zaštiti prava manjina u Srbiji, kroz obrazovanje, upotrebu jezika i pristup medijima.

Ekonomija kao prioritet za sve

Kada su u pitanju ekonomski kriterijumi, Evropska komisija navodi da je Srbija u 2012. godini prošla kroz još jednu recesiju, uz smanjenje ekonomije za 1,7 procenata. Početak 2013. doneo izvestan oporavak privrede uz jačanje izvoza, ali i smanjenu domaću potražnju. Kako su ekonomska pitanja ove godine među evropskim prioritetima za ceo region Zapadnog Balkana, tako se i od Srbije očekuju značajniji napori u cilju rekonstrukcije ekonomije, popravljanje poslovnog okruženja i razvijanje privatnog sektora. U Briselu dodaju i da poslednje ekonomske mere Vlade Srbije nisu ušle u ovogodišnji izveštaj o napretku.

Iako je ostalo van izveštaja, Evropska komisija posebno je pozdravila i konstruktivan doprinos Srbije na usklađivanju trgovinskog sporazuma sa EU, koji će omogućiti Hrvatskoj da posle ulaska u EU nastavi da izvozi cigarete u Srbiju po ranijim povlašćenim stopama. Sa druge strane, Evropska komisija razmotriće zahtev Srbije za povećanje izvozne kvote šećera u Evropsku uniju.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković