Priznanje bivšeg Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost Majkla Flina (naslovna fotografija) da je lagao u vezi sa svojim kontaktima u Rusiji, ima veliko značenje. Naime, podizanjem optužnice protiv njega, optužen je ne samo član Trampovog izbornog štaba, već i istaknuti član Trampove vlade.

Flin nije bilo kakav saradnik. U predizbornoj kampanji dugo on je smatran jednim od najvažnijih ili čak najvažnijim Trumpavim spoljnopolitičkim savetnikom. To koliko ga je Tramp cenio pokazuje i činjenica da ga je kasnije imenovao za savetnika za nacionalnu bezbednost, i to uprkos savetima brojnih stručnjaka da to ne čini. Za to, inače, nije bila potrebna saglasnost Kongresa.

Flinovo priznanje krivice siguran je pokazatelj da je on dao neke važne informacije timu specijalnog istražitelja Roberta Milera. Na osnovu njih bi Miler mogao da sprovede dalje istrage i podigne optužnice protiv još nekih važnih saradnika predsednika Trampa. Flin je navodno rekao da mu je jedan visoki član Trampovog prelaznog tima dao nalog da uspostavi kontakt s ruskim ambasadorom u Vašingtonu.

„Ono što je zaista važno u Flinovoj priči jeste to da je on bio spreman da sarađuje s Milerom, pod uslovom da dobije olakšavajuće okolnosti“, izjavio je Džimi Gurul, bivši zamenik glavnog državnog tužioca u Ministarstvu pravde i profesor prava na Univerzitetu Notr Dam. Gurul je i sam često sklapao nagodbe sa optuženima. „U krivičnom procesu ne sklapaju se nagodbe ako niste potpuno sigurni da mogući ne svedok raspolaže važnim, uverljivim i pouzdanim dokazima pomoću kojih će biti moguće doći do osoba koje se nalaze na još višim pozicijama u nekom kriminalnom poduhvatu.“

Pročitajte još: Prvi Trampov čovek koji je pušten niz vodu

„Takva pogodba nudi se samo ako postoji stvarna saradnja“, kaže Brendon Garet, profesor prava na Univerzitetu Virdžinija. Mora da je Flin već odao važne informacije, inače Miler ne bi prema njemu postupao „u svilenim rukavicama“, kaže Garet. Ali šta će sada biti s Flinom?

Ekspertkinja za krivično pravo Kern Grifin sa Univerziteta Djuk objašnjava: za priznanje da je lagao, Flin mora, u sklopu nagodbe sa Milerom, da računa s kaznom zatvora između šest i dvanaest meseci, možda čak i samo sa uslovnom kaznom. A to je prilično malo.

Ko je sad još na udaru?

Milerova strategija je da preko „sitnih“ dođe do „krupnih riba“. A bivši savetnik za nacionalnu bezbednost je u hijerarhiji Bele kuće bio prilično visoko.

Pri samom vrhu tog spiska „krupnih riba“ je Trampov zet i savetnik Džared Kušner. „Majkl Flin i Džared Kušner sarađivali su na razne načine. Zato se može očekivati da Flin ima informacije koje terete Kušnera“, smatra Kern Grifin. Prema američkim medijima, Kušner je taj koji je Flinu izdao nalog da kontaktira sa ruskim ambasadorom.

Istovremeno, na drugom udaru istražitelja mogao bi da se nađe i Trampov sin, kaže bivši državni tužilac Gurul. „Drugi mogući cilj po meni je Donald Tramp junior. Ima razloga da se veruje da je on pod budnim okom istražitelja zbog susreta u Tramp-taueru u junu prošle godine, kada je izrazio zadovoljstvo zbog toga što Rusi možda imaju „prljave informacije“ o Hilari Klinton.“

Pročitajte još: Tramp i Putin - dve planete, ista orbita

Početak kraja predsednika?

Iako se Flinovo priznanje da je lagao na društvenim mrežama često označava kao početak kraja Donalda Trampa, takav zaključak je preuranjen. Za pravne stručnjake to je samo još jedan, u svakom slučaju važan, korak u Milerovoj istrazi. Tačno je, istina, da se istražitelji sve više približavaju Trampu, ali on lično ipak nije predmet istrage. Osim toga, sporno je i to da li uopšte može da bude podignuta optužnica protiv američkog predsednika dok je na dužnosti. Profesorka prava Kern Grifin smatra da je nerealno očekivati odlazak predsednika – barem za sada. Prema njenom mišljenju, odgovor na pitanje o Trampovoj budućnosti daće politika, a ne pravosuđe. Naime, iduće godine se održavaju izbori – takozvani midterm elections, kad se bira trećina senatora, čitav predstavnički dom, kao i neki guverneri i parlamenti saveznih država.