U komercijalnom smislu, uspeh „Istrebljivača“ (Blade Runner) u početku je bio ograničen. Pet godina nakon „Ratova zvezda“ (Star Wars), publika očigledno još nije bila spremna za mračni svet koji su za bioskopska platna kreirali režiser Ridli Skot i njegovi scenografi. U godini kada je predstavljen „Istrebljivač“ (1982), veliki uspeh na bioskopskim blagajnama ostvario je jedan drugi film naučne fantastike: „E.T. vanzemaljac“ Stivena Spilberga.

„Ratovi Zvezda“ i „E.T. vanzemaljac“ i danas su kultna dela, ali istovremeno važe za komercijalnu i lako pristupačnu formu naučne fantastike. „Istrebljivač“ je bio mračan i misteriozan – i to je samo jedan od razloga za njegov kultni status.

1. Scenografija, oprema

Najveći dragulj filma. Svet koji nam predstavljaju režiser, kamerman i scenograf je mračan i prepun tajni: Los Anđeles 2019. godine, kiša neprestano pada na prenaseljen grad. Scenario prožima vavilonska jezička zbrka. Soliteri sežu do neba. Narod se gura po budžacima, bogati su se zabarikadirali u građevinama nalik piramidama. „Istrebljivač“ se nadovezuje na velike slike prethodnika („Metropolis“ Frica Langa) i, kao malo koji drugi naučno-fantastični film, utiče na buduće režiserske generacije.

2. Pogled na budućnost

I pored čitave veštačke kulise, „Istrebljivač“, za razliku od „Ratova zvezda“ ili „Zvezdanih staza“, nije bio u potpunosti otrgnut od stvarnosti. Gledalac je zaista mogao da zamisli budućnost onakvom kakvom su grad i atmosferu u tom gradu prikazale filmske arhitekte. Ogromne reklamne površine privlače pažnju: „Pan Am“, „Koka-kola“, „TDK“. Saobraćajni haos i kolaps životne sredine velikih metropola 21. veka – sve je to predvideo „Istrebljivač“.

3. Moderni film noar

Ali „Istrebljivač“ se ne poigrava samo naučno-fantastičnom estetikom. Film je istovremeno veličanstveni omaž film noaru iz četrdesetih godina prošlog veka. Crno i belo, kao i sve moguće nijanse sivih i smeđih tonova, filmu daju jedinstvenu optiku. Istrebljivač Rik Dekard koga glumi Harison Ford nastupa suvereno, sledeći korake Hamfrija Bogarta i Roberta Mičama.

4. Priča

Priča koju nam u „Istrebljivaču“ donosi režiser Ridli Skot (prema romanu „Sanjaju li androidi električne ovce?“ Filipa K. Dika) u stvari je jednostavno zamišljena i za gledaoce jasno razumljiva: Istrebljivač, lovac na veštačke ljude (replikante), dobija zadatak da ubije četiri takva bića koja su ilegalno na Zemlji. Posao je obavljen. Istovremeno, pored klasične žanrovske varijante, film publici nudi mnoštvo dilema i pitanja, čime radnja dobija veliku dubinu.

5. Višeslojna priča

Koliko je osnovna priča jednostavna, toliko su nepredvidljivi i raznovrsni drugi nivoi filma: Ridli Skot, kako piše filmska kritičarka Kata Kirste, „stvara originalno delo koje postavlja pitanje identiteta ljudi“. Filozofski podtekst priče nije samo fonetska sličnost imena Dekard i Dekart, već se film snažno okreće problematici postojanja i svesti. „Istrebljivač“ otvara religiozna i filozofska, etička i estetska pitanja.

6. Glumci

Uspehu „Istrebljivača“ doprinela je uverljiva glumačka ekipa. Glavni glumac, Harison Ford, koji igra sumnjičavog, zamišljenog i nesigurnog lovca na replikante, Dekarda, ostvario je jednu od najboljih uloga u karijeri. Za Holanđanina Rutgera Hauera, vođu replikanata čak može da se kaže da ni u jednom filmu nije bio tako dobar kao u „Istrebljivaču“. S likom tužne, beskrajno lepe replikantkinje Rejčel, ulogu života odigrala je i Šon Jang.

7. Melodramski faktor

Suptilna, melanholična ljubavna priča koja nastaje između Dekarda i Rejčel, naučno fantastičnom filmu koji pre svega živi od sjajno insceniranih akcionih scena – dodaje melodramsku farbu. Ridli Skot grandiozno spaja akciju i eros. Jedno bez drugog nemoguće je zamisliti. I sve to „Istrebljivaču“ daje jedinstvenu auru.

8. Muzika

I konačno, filmska muzika grčkog elektro-pionira Vangelisa uveliko je doprinela tome što „Istrebljivač“ i danas, 2017. godine, nije izgubio na značaju. Muzika kompozitora koji je ranije dobio oskara za muziku u filmu „Vatrene kočije“, gledaoca pažljivo uvodi u radnju filma i ne pušta ga do kraja. Do poslednjeg kadra, do poslednjeg tona.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android