Na konkretno pitanje da li bi podržao referendum o nezavisnosti Republike Srpske, Mladen Ivanić, srpski član Predsedništva BiH rekao je :„Ne bih“.

„U ovom trenutku mi ne možemo sami da se dogovorimo. U ovom trenutku ne postoji ni jedna međunarodna snaga koja bi iza toga stajala. Zbog hiljadu razloga. Prva Srbija ne bi stala iza toga zbog Kosova. Postoji samo treći način kako to možete da uradite, a to je ratom. Ja to ne želim i nikada neću ući u rat“, rekao je Ivanić. Ipak, on je dodao i sledeće: „Ako ostane ovo varakanje koje sada imamo, onda ja ne znam šta će se dogoditi za 20 godina. Moja generacija o tim stvarima neće odlučivati i upravo zato mislim da su sve te teme besmislene“, kaže Ivanić.

Tri različite koncepcije

Govoreći o problemima u BiH Ivanić je rekao: „Ključni problem BiH je saznanje da ovde postoje tri različite koncepcije. (…) Da bi BiH funkcionisala postoje dve pretpostavke: jedna je poverenje među ljudima, a druga lideri spremni na kompromis, kojih takođe nema.“

Kada je reč o njegovom konceptu za BiH, Ivanić je rekao:„Jačati poverenje između ljudi, izbegavati stvari koje nas dele i koje nas vraćaju u prošlost i okrenuti se onome oko čega možemo imati saglasnost, a to su pre svega životna pitanja. Te velike teme za koje znamo da nemamo saglasnost, ja uopšte ne bih otvarao, jer kako ćemo ih promeniti, koji je smisao toga“.

Kada je reč o ekonomskom stanju i privlačenju investicija u BiH, Ivanić je rekao da je najveći problem zemlje njen imidž: „Niko ozbiljan – pa ni strani, ni domaći – ne žele ovde da ulažu jer ne znaju gdje to ide.“

„Ja vam garantujem da BiH može postati simpatičan modni trend u Evropi, kao što je to nekada bila Slovačka. Osnovna pretpostavka je par pozitivnih vijesti“, kaže Ivanić.

Ivanić se zalaže za to da BiH ostavi prošlost iza sebe jer se oko toga „nećemo dogovoriti“, ali takođe kaže: „Ja sam 2004. bio u Srebrenici. Nikada, ni u doba najvećih kriza, nisam vređao žrtve.“

Nema priznanja Kosova

Ivanić je za DW rekao da, dok je on član Predsedništva, BiH neće priznati Kosovo: „Moj politički stav je da način na koji je Kosovo dobilo nezavisnost potpuno je mimo međunarodnih pravnih normi i kao neko ko ima tu mogućnost, ja ću tu mogućnost i da koristim. Dok sam ja ovde, Kosovo sigurno neće biti priznato. Ako se pojavi neki srpski političar koji bude smatrao da to tako treba, sasvim poštujem. Mislim da se život ljudi sa Kosova i iz BiH može olakšati.

„Postoji neki osećaj da će se nekom vrstom političkog pritiska indirektno desiti priznanje. To je nemoguće“, poručuje Ivanić.

EU iskreno otvorila vrata

Na pitanje da li je Evropska unija region Zapadnog Balkana predugo prepustila samom sebi, Ivanić je odgovorio: „Mislim da je nama pomogla izbeglička kriza i da je Evropa shvatila da i ovaj deo može postati potpuno nestabilan i zato je malo – ne malo, nego rekao bih ovaj put iskreno – otvorila vrata Zapadnom Balkanu.“

„Ranije je bio zvanični stav da region može u EU, a s druge strane na sastancima – ne mogu reći ko je to tvrdio – ali vrlo važni ljudi su govorili da nakon Hrvatske nema proširenja“, kaže Ivanić.

Kada je reč o praznom prostoru koji je nastao za vreme u kojem se EU nije previše bavila Zapadnim Balkanom, tj. jačanjem uticaja Rusije i Turske u regionu, Ivanić kaže: „Ovdje postoji velika mistifikacija oko velikih uloga. Pravo da vam kažem, ja te velike uloge u svakodnevnom životu ne vidim. Ne vidim šta je to spektakularno Turska investirala u BiH. Što se Rusije tiče ne vidim ni tu nešto posebno. Rusija je postala nešto direktnija kada je u pitanju odbrana Dejtonskog sporazuma i čvršće stoji iza Republike Srpske.“

O prijemu BiH u NATO Ivanić kaže: „Za mene je logično da su Bošnjaci u NATO, jer je Turska u NATO. Za mene je logično da Hrvati kažu idemo u NATO, jer je Hrvatska tamo. A za mene je i potpuno logično, a drugo pitanje je da li neko hoće to da prihvati moju logiku, da Srbi kažu da ne možemo dok ne bude Srbija.“

Ceo intervju (sniman polovinom oktobra u Sarajevu) možete pogledati u gornjem videu ili na našem Jutjub kanalu. Intervju je deo serije razgovora sa vodećim političarima iz BiH, Srbije i Kosova.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android