Za samo tri dana dokumentarni film videlo je 11 miliona ljudi. Ne na velikom ekranu ili u udarnom terminu na televiziji – premijera filma „Nemoj nikom da kažeš“ bila je na Jutjubu. Film je i finansiran prilozima sakupljenim preko interneta, jer autori nisu mogli da pronađu medijsku kuću koja bi producirala film takvog sadržaja.

Sad međutim novinari stoje u redu kako bi napravili intervju sa autorima. Otkako se pojavio na mreži, o filmu govori čitava Poljska. „Mislim da se upravo sada pojavila potreba za takvim filmom. U medijima se pojavljuje sve više članaka o tome, a već je film Klerus promenio način diskusije“, kaže režiser Tomaš Sekijelski. Po gledanosti na Jutjubu u Poljskoj, film je odmah dospeo prvo mesto, ali gleda se i u drugim državama kao što su Island, Irska ili Norveška. Verzija sa titlovima na engleskom širi se svetom.

Oči u oči sa mučiteljem

Braći Sekijelski – brat reditelja Marek je producent – nije uspelo samo da žrtve seksualnog zlostavljanja dovedu pred kameru, već su ih suočili i sa onima koji su ih silovali. Počinioci, u međuvremenu u dubokoj starosti, u filmu se suočavaju sa svojom sopstvenom prošlošću. Nakon što su godinama ćutali, protagonisti filma sada otkrivaju i najintimnije detalje. 

„Imala sam sedam ili osam godina. Pipali ste me tamo gde niste smeli, po intimnim delovima“, govori Ana koja sada ima 39 godina i u oči gleda sveštenika koji joj je to radio. Tek nakon nekog vremena ona uspeva da taj čin nazove pravim imenom: „Masturbirali ste mojom rukom“.

Sveštenik koji nešto potišteno sedi pred njom, na neki način deluje kao da je dugo čekao da ovaj dan – možda sa strahom, a možda čak i s nekim olakšanjem zbog suočavanja sa svojim teškim grehom. S rukama pred licem sveštenik pita: „Šta sad da radim?“ Kaje se, često se moli za one koje je zlostavljao. Da je Ana došla ranije, dok je bio u punoj snazi, možda bi „nekako ispravio“ svoj greh. „Jeste li vi to meni sada ponudili novac“, pita Ana s gađenjem. Nikakav novac ne bi mogao da nadoknadi ono što se dogodilo.

Problem čitavog sistema

Mnogo se govori o tom filmu i to ne samo na internetu. U zemlji u kojoj se još uvek oko 90 odsto građana smatra katolicima, reč sveštenika ima težinu, naročito na selu. Zato je ova tema ravna potresu koji pogađa čitavo društvo. Ne samo zbog ličnih svedočanstava žrtava, već i zato što film otkriva to kako se čitava crkva ograđivala od žrtava. Zatvorena vrata, priče kako su se žrtve – dakle deca! – same morale da se brane, opšte nepoverenje prema žrtvama i njihovim svedočenjima. Sve to i mnogo toga još ovaj film pokazuje na upečatljiv način, isto kao i slučajeve seksualnog zlostavljanja od kojih se diže kosa na glavi.

„Pedofilija u Crkvi uvek je problem čitavog sistema“, kaže sveštenik Jacek Prusak u razgovoru emitovanom na privatnoj stanici TVN24. „To ne bi trebalo svesti samo na počinioce, oni su samo jedna strana medalje. Druga je sama institucija u kojoj su počinioci i koja im je olakšala da čine ta dela, pa ih je ćak i opravdala.“

Već je film Klerus kroz fiktivne likove prikazao potiskivanje i ćutanje o počinjenim zlodelima – ali sve to još nadmašuje dokumentarni film sa stvarnim ljudima. Film prikazuje i jednog od retkih sveštenika koji je zbog seksualnog zlostavljanja bio osuđen na zatvor, a da je posle, opet od Crkve, bio zadužen za dušebrižništvo nad decom i mladima. Skrivenom kamerom snimljen je kako opet pred decom stoji u crkvi. Sada je taj čovek sam zatražio da bude raščinjen.

Potpuni preokret Poljske crkve

Nije trebalo dugo čekati na reakcije poljske katoličke crkve. Prvi čovek te crkve, nadbiskup Vojcijeh Polak brzo je reagovao. Pre nego što je film prikazan, bilo je drugačije. Kao i od mnogih drugih visokih zvaničnika Crkve, i nadbiskup je odbio saradnju sa autorima filma. Na kraju dokumentarca je prikazan i zvanični odgovor Episkopata u kome se ocenjuje da film „pristrasan“.

Nakon premijere odjednom se dogodio zaokret od 180 stepeni: već tog vikenda kada se pojavio na mreži, vrh Poljske katoličke crkve izvinio se žrtvama. Nadbiskup Polak zahvalio se autorima filma zbog njihove „hrabrosti“ i izrazio svoju potresenost. „Ogromna patnja žrtava budi osećaj bola i srama. Zahvaljujem svima koji su skupili hrabrost da govore o svojim patnjama. Izvinjavam se za svaku ranu koju je počinio neki od pripadnika Crkve“, piše nadbiskup u pismenom saopštenju.

U sličnom tonu izražava se i predsednik Poljske biskupske konferencije, nadbiskup Stanislav Gadecki. Međutim, među poljskim crkvenim velikodostojnicima mogla su se čuti i drugačija mišljenja. Tako je nadbiskup Gdanjska Lešek Glođ koji pripada konzervativnom krilu Crkve u Poljskoj, jednoj novinarki izjavio da „ima pametnija posla“, nego da gleda „bezvredne filmove“. Nakon toga su pred njegovom rezidencijom pripadnici liberalne i prema Crkvi kritične stranke „Proleće“ organizovali protest i na velikom ekranu nadbiskupu prikazali čitav film (naslovna fotografija).

Da li nakon reči slede dela?

Film je potresao i političare. Čak je i Gržegor Šećna, predsednik opozicione Građanske platforme, inače sklone dobrim odnosima sa Crkvom, morao da prizna: „Borba protiv pedofilije nije borba protiv Crkve. Ali, kako bi zaštitili decu, ne pred kim nećemo stati. Više političara opozicije zatražilo je formiranje proširenog istražnog povereništva u kojem bi bili i predstavnici žrtava. Traži se i uvid u crkvenu arhive.

Film bi lako mogao da ima političke posledice već na predstojećim izborima za Evropski parlament. Ali na jesen Poljaci biraju i nacionalni parlament, a sledeće godine bira se predsednik. Vladajuća konzervativna stranka PiS, koja se rado predstavlja kao čuvar vere i Crkve, sada je u prvim redovima borbe protiv seksualnog zlostavljanja dece od pripadnika Crkve. Šef stranke, Jaroslav Kačinjski već je najavio mogućnost oštrijih kazni za počinioce takvih dela: „Posebno oštro trebalo bi da budu kažnjeni oni koji su bili zaduženi za decu. To važi i za sveštenike, ali i za poznate ličnosti. Želimo da budemo strogi i bez milosti. Ipak, da li zlodela nekih sveštenika mogu da opravdaju napad na Crkvu? Da li se sada mogu vređati svi katolici? Ne!“ – izjavio je Kačinjski na jednom predizbornom skupu.

Vlada premijera Mateuša Moravijeckog zaista je već krenula u dopunu krivičnog zakona. Ubuduće bi počiniocima mogla da preti kazna i od 30 godina zatvora. Bila bi ukinuta i zastara za već počinjena dela, a starosna granica osoba koja bi trebalo da naročito budu zaštićene bila bi podignuta sa 15 na 16 godina.

Nešto je ovaj film već postigao: u Poljskoj se ta tema više ne može sakriti ispod tepiha. I to ne samo zato što autori planiraju da snime nastavak filma, a planirana je i knjiga – već zato što ima previše takvih tužnih priča da bi one mogle da se prikažu u samo dva sata. To su priče koje je crkva dugo držala u tajnosti – možda toliko dugo da je sada već na kocki ono što je nekad predstavljala crkva: mesto poverenja, podrške i utehe.

Među poljskim sveštenicima čuju se žalbe da se oni sada odmah povezuju sa pedofilijom. Promene su već počele da se događaju: sve je manje onih koji žele da postanu sveštenici, mladi masovno okreću leđa crkvi, a pogotovo veronauci u školama. Ukratko, Poljska polako postaje svetovna zemlja.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android