„Svetu treba više litijuma, jer se koristi za automobilske baterije. Zato je za Srbiju crpljenje najvećeg evropskog nalazišta litijuma delovalo kao sedmica na lotou. Sada je Vlada iznenadno ugasila projekat – nekoliko dana posle proterivanja teniske zvezde Đokovića“, piše ugledni Frankfurter algemajne cajtung.

„Srpska premijerka Ana Brnabić opravdala je otkazivanje projekta vrednog 2,4 milijarde dolara pritiskom ekoloških grupacija“, dodaje list, citirajući premijerku koja je u četvrtak rekla da su sve dozvole povučene te da je to kraj projekta „Jadar“.

„Za početak aprila su u Srbiji zakazani parlamentarni izbori. Predsednik Vučić koji vlada autokratski ne želi da stavi na kocku komotnu većinu koju ima“, ocenjuje frankfurtski list. Dodaje se da su tome prethodili uporni protesti hiljada ljudi, vođeni strahom zbog ekologije i mogućeg brisanja više od dvadeset sela zbog rudnika.

„Upadljivo je što beogradske vlasti nisu bile toliko predusretljive kada su u pitanju protesti protiv drugih industrijskih projekata koji opterećuju životnu sredinu i zagađuju, a koje mahom vode kineski vlasnici“, piše Frankfurter algemajne.

Planirano je bilo da kroz pet godina u Jadru bude vađeno 58.000 tona litijum-karbonata godišnje, što bi bio najveći takav rudnik u Evropi. List dodaje da je Rio Tinto u petak opao za pet odsto na berzi u Sidneju. „Izbacivanjem iz Srbije koncern propušta priliku da postane najveći evropski isporučilac litijuma“, piše u tekstu.

„U Australiji se odluka posmatra ne samo u svetlu tamošnjih izbora, nego posebno kao odgovor na izbacivanje broja jedan teniske rang-liste Novaka Đokovića“, nastavlja Frankfurter algemajne. „Teniser se u decembru solidarisao sa demonstrantima i objavio fotografiju protesta sa porukom za čist vazduh.“

„Analitičari u Australiji upozoravaju da će manjak svetske ponude litijuma sada trajati duže od tri godine. Nakon odluke u Beogradu cena litijuma je znatno skočila“, zaključuje list.

U izveštaju na portalu Špigela se takođe pita da li odluka ima veze sa „slučajem Đoković“ i podvlače posledice po svetsko tržište. Litijum iz Srbije bio bi dovoljan za proizvodnju milion električnih automobila godišnje. „Bilo bi to najveći rudnik Evrope i važan prilog tome da kontinent bude nezavisan od uvoza litijuma“, dodaje Špigel.

U tekstu bečkog lista Standard akcenat se pak stavlja na ekološke proteste: „Nastao je novi demokratski protest sa kojim vlasti nisu računale. Desetine hiljada ljudi u celoj Srbiji solidarisalo se sa zahtevima ekoloških aktivista.“

Navodi se da je i referendum o ustavnim promenama bio prilika da se izrazi nezadovoljstvo, te da je to zaplašilo Srpsku naprednu stranku pred izbore 3. aprila.

„Žestok otpor stanovništva je za vladajuće očito bio iznenađenje. Tokom jednog od protesta su huligani bliski režimu nahuškani na demonstrante. Ali, ekološki pokret je samo rastao“, dodaje Standard.

priredio N. Rujević

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.