Još pre nekoliko meseci, Jarinje je bilo mirno mesto. Papire su kontrolisali srpski policajci. Posle toga su ih gledali još samo međunarodni policajci misije Euleks. Kontrolisani su i papiri teretnih vozila. Ali, izgleda da je kontrola tereta bila tabu. Jedan američki policajac, koji je služio u Euleksovoj misiji, prostodušno je rekao da je tu moglo da se unese i iznese bukvalno sve, bez straha od efikasnih kontrola. Od četvrtka, tamo su nemački, poljski i portugalski vojnici Kfora.“

„Ponovo nasilje, ponovo pucnji, ponovo gore barikade“, prenosi berlinski Tagesšpigel. „Kada su se SAD i Evropa u sukobu stavile na stranu kosovskih Albanaca, zato što u zajedničkoj državi za njih nije bilo zajedničkog života, argumentacija je izgledala više nego logično. Kada dva naroda masakriraju jedan drugi, onda je najbolje rešenje –njihovo razdvajanje. Pošto je u ljudskoj prirodi da pruža podršku slabijem, Albanci su imali i emocionalnu i stratešku podršku; naposletku, vojni stručnjaci Srbiju još uvek vide kao istureni položaj Rusije u Evropi. Iako je Hladni rat davno prošao.

Ako Zapad nastavi da razmišlja po istom obrascu, onda bi morao da Sever Kosova, u kome jasno dominiraju Srbi, prizna kao deo Srbije, ili da ga bar ugovorom pridruži Beogradu. Ako Srbi i Albanci ne mogu da žive u zajedničkoj državi, zašto bi to bilo moguće na Kosovu? Pod kosovskim suncem, za Srbe će biti isto tako malo mesta kao što ga je malo bilo Albancima pre toga. Inače će ostati izvesno da svi ideali i velika obećanja o slobodi važe samo za one koji žive geostrateški povoljno.

Za Srbe u Zubinom Potoku ili Leposaviću, trgovina sa Srbijom koju smatraju svojom domovinom predstavlja jedno od malobrojnih polja privredne aktivnosti. Međunarodne švercerske rute koje vode kroz to područje, nisu argument u regionu prožetom organizovanim kriminalom. Ako sada Kosovari i jedinice Kfora ’ponovo uspostave’ suverenitet Kosova koje je dosad priznalo 77 država tako što će zajedno štititi zauzete granične prelaze, izolovaće 100.000 Srba. Vreme je da Zapad prema srpskoj manjini počne da primenjuje iste aršine kao i prema kosovskoj većini – što bi trebalo da spada u pouke višegodišnjih sukoba u bivšoj Jugoslaviji“.

Špigel onlajn piše: "Pitanje: ko je izazvao najnovije nasilje, od drugorazrednog je značaja. Srpska manjina na Kosovu nikada nije uspela da se pomiri sa pripadnošću državi kojom vladaju Albanci, koja je nekada bila srpska pokrajina i koju je od proglašenja nezavisnosti do sada priznalo 80 država širom sveta, među kojima i većina zemalja Evropske unije. (…) Bilo kako bilo: Srbija bi na duži rok trebalo da se prilagodi novoj političkoj realnosti. Beogradski predsednik Boris Tadić očekuje da je posle izručenja Radovana Karadžića i Gorana Hadžića Hagu otvoren put članstvu Srbije u EU – a za to je potreban vidljiv napredak kada je reč o dobrosusedskim odnosima, pa i sa Kosovom, trenutno najvažnijim terenom neke misije EU.

Zaista teško pitanje severa Kosova bi tako moglo da se raščišćava tek tokom pregovora o pristupu EU. A ta pitanja su vrlo osetljiva. Jer, moguće odricanje (Prištine) od dela teritorije, kakvo vidi Beograd, moglo bi da izazove lančanu reakciju između Bosne i Makedonije i ponovo otvori Pandorinu kutiju, te da u kolektivnoj paranoji dovede do novih etničkih eksplozija i progona“.

Priredio Saša Bojić
Odg. urednik: Jakov Leon