Pre nešto više od godinu dana, više od 100.000 ljudi bilo je prisiljeno da pobegne iz Nagorno-Karabaha. Jermenija i Azerbejdžan vodili su nekoliko ratova zbog tog regiona. Nagorno-Karabah je bio većinom naseljen etničkim Jermenima, ali prema međunarodnom pravu to područje pripada Azerbejdžanu.

U septembru 2023. godine Azerbejdžan je, nakon dvodnevne vojne operacije, preuzeo potpunu kontrolu nad tim područjem. Republika Nagorno-Karabah bila je do tada de fakto država, ali međunarodno nepriznata. Nakon azerbejdžanske ofanzive prestala je da postoji. To je dovelo do najvećeg talasa izbeglica u tom regionu od 1990-ih. Ljudi iz Nagorno-Karabaha sada moraju da izgrade novi život u Jermeniji. Novinar DW razgovarao je s nekima od njih.

Jermenska kultura dobrodošlice

Azat Adamjan, vlasnik nekad popularnog bara „Bardak“ u Nagorno-Karabahu, napustio je region prošlog septembra zajedno s desetinama hiljada sunarodnika. Taj 34-godišnjak iz Stepanakerta, nekadašnje prestonice samozvane republike, u početku nije planirao da ostane u Armeniji, već je hteo da emigrira u neku drugu zemlju. Ali, promenio je mišljenje. „Mislio sam da nas ovde niko ne želi, ali pokazalo se da nije tako. Ima mnogo ljudi koji su spremni da pomognu“, kaže Adamjan, koji sa svojom sedmočlanom porodicom sada živi u jermenskom glavnom gradu Jerevanu.

Samo dva meseca nakon prisilnog preseljenja, Adamjan je ponovo otvorio svoj bar „Bardak“, ali ovoga puta u Jerevanu. „Lokal je sada deset puta veći od prethodnog u Nagorno-Karabahu“, kaže.

Prvi gosti su uglavnom bili ljudi iz Jerevana, kaže Adamjan. „Naši sunarodnici bili su duboko depresivni. Ali, postupno se oporavljaju i počinju da dolaze u naš bar.“ Danas otprilike polovinu njegovih gostiju čine bivši stanovnici Nagorno-Karabaha.

Podrška za stanarinu i režije

Životni uslovi izbeglica često su predmet političkih rasprava u Armeniji. Prema podacima nacionalne bezbednosne službe, oko 24.000 izbeglica iz Nagorno-Karabaha napustilo je Jermeniju u roku od godinu dana. Ali, potom se otprilike polovina njih vratila u Armeniju, dok je druga polovina ostala u inostranstvu.

U Jermeniji se mnogi suočavaju s problemima kao što su nedostatak posla, ali pronaći povoljan smeštaj. Zbog toga jermenska vlada do kraja 2024. godine nudi finansijsku pomoć, uključujući i subvenciju od otprilike 125 evra za pokrivanje troškova iznajmljivanja stana i za režije. „To mi pomaže da pokrijem troškove stana od otprilike 450 evra mesečno“, kaže Adamjan. Ipak, on naglašava da mora sam da zaradi za život.

Prema informacijama jermenskih vlasti, oko 23.000 ljudi iz Nagorno-Karabaha već ima stalne ugovore o radu.

Teško do posla u struci

Nanar Pogosjan, 33-godišnja pravnica, radila je 12 godina u pravosuđu Nagorno-Karabaha. Kaže da svoju budućnost vidi „isključivo u Jermeniji“. „Već sam dobila jermensko državljanstvo, jer mi je važno da ovde živim i radim. Ne razmišljam o emigraciji, jer sam ovde bliže svom bivšem domu“, naglašava Pogosjan.

Ta pravnica, koja je svu svoju imovinu ostavila u Nagorno-Karabahu, nada se „boljem životu“, iako se svakodnevno suočava s problemima. „Moja majka je učiteljica s dugogodišnjim iskustvom, ali danas prodaje domaće slatkiše i kolače, a odnedavno radi i kao vaspitačica u vrtiću.“ Njen brat, takođe pravnik, radi kao taksista.

„Angažovana sam u nekoliko dobrotvornih inicijativa i tako pokušavam da pomognem ljudima, pa i mojim sunarodnicima“, kaže Pogosjan. Ističe da joj prijatelji u Jermeniji pružaju veliku podršku.

Velikodušan program stambene izgradnje...

Jermenija ima oko tri miliona stanovnika, a s novopridošlima iz Nagorno-Karabaha ta brojka se povećala za oko 100.000. Vlada želi da spreči njihovu emigraciju, pa je u maju pokrenula program za podsticanje stambene izgradnje.

Porodice iz Nagorno-Karabaha, koje sada imaju jermensko državljanstvo, mogu da dobiju do 11.600 evra po članu porodice za kupovinu ili izgradnju stambenog prostora. Ako porodica duže vreme ne boravi u Jermeniji, podrška može da bude ukinuta.

...koji pomaže samo nekolicini ljudi

Međutim, taj program nije naišao na veliki odziv. Do septembra je podneto 916 zahteva, od kojih je samo 30 odobreno. Glavni razlog odbijanja: nisu svi članovi porodice postali jermenski državljani. Trenutno postoji samo nekoliko hiljada zahteva za državljanstvo, a postupak teče sporo.

Dijana Garibjan, 42-godišnja izbeglica, jedna je od retkih koja razmišlja o podnošenju zahteva za jermensko državljanstvo kako bi iskoristila program stambene izgradnje. Za nju je emocionalno teško da se odrekne svog nekadašnjeg državljanstva iz Nagorno-Karabaha. „Na kraju ću morati da donesem odluku“, kaže Garibjan za DW. Ona živi sa svojom devetočlanom porodicom u gradu Masis, oko 14 kilometara južno od Jerevana.

Politički analitičar Tigran Grigorjan, poreklom iz Nagorno-Karabaha, smatra da program stambene izgradnje jermenske vlade ne privlači mnogo ljudi jer koristi samo onima koji imaju stabilne prihode, odnosno onima koji su zaposleni i platežno sposobni. „Kupovina nekretnine u centralnim regionima zemlje, zbog visokih cena gotovo je nemoguća za većinu, a u pograničnim područjima ljudi ne žele da žive jer tamo nema posla“, objašnjava Grigorjan za DW.

On kaže da izbeglice uglavnom odlaze u Jerevan i okolinu, jer je tu najvažnije tržište rada u zemlji. „U Jerevanu, na primer, možete da zarađujete kao taksista, dok je to u udaljenim područjima veoma teško“, kaže politički analitičar.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku