Ti škrti arapski šeici: razbacuju se novcem, ali kada treba pomoći milionima arapskih izbeglica sa Bliskog istoka, ne daju ni pare. A to veoma ljuti američke komentatore.

I to s pravom. Oni ukazuju da naftni prinčevi snose deo krivice za ovu bedu jer su isplatili milionske sume borcima „Islamske države“ – da bi se IS borila protiv sirijskog predsednika Asada. Sponzori rata nisu hteli da primaju izbeglice, da sa njima ne bi primili i teroriste.

Uvek isti razlozi

A kako Amerikanci pomažu milionima izbeglica? Vašington je do sada slao čekove savezničkim zemljama poput Jordana, kako bi oni mogli da održavaju izbegličke logore. SAD šalju humanitarnu pomoć u region, ali same ne prihvataju prognanike. I one se, kao i šeici, boje terorista.

Američki ministar spoljnih poslova Keri je sada najavio da će SAD primiti više izbeglica. Ne odmah, već 2016. i 2017. godine... bar tada... U SAD se ne govori mnogo o izbegličkoj krizi. Već se bliži predsednička kampanja. Prihvatanje hiljada prognanika iz arapskih zemalja nije popularno. Što znači da se mnogi političari ne bave tom temom. Onaj ko u razgovoru sa poslanicima Kongresa kaže nešto o tome da i SAD snose deo odgovornosti za haos na Bliskom i Srednjem istoku, pogađa bolno mesto i umesto odgovora dobija samo izgovore.

Problem Gvantanamo

Dobro je što Obamina administracija ne zatvara oči pred problemom. Ona će narednih dana ponovo pokušati da organizuje zatvaranje zarobljeničkog logora Gvantanamo, taj relikt i simbol američke intervencionističke politike.

Tamo se još uvek nalazi 115 zatočenika; gotovo polovina njih nije počinila nikakav zločin. Administracija traži države koje bi mogle da prihvate bar te nevine ljude. Ali, šta sa tim ljudima uopšte imaju zemlje kao što su Urugvaj ili Albanija, koje na molbe Vašingtona primaju zatočenike iz Gvantanama? Zašto ti ljudi ne ostanu u SAD?

Strah od osvete

I to ima veze sa predizbornom kampanjom: ako neki poslanik želi da bude ponovo izabran, onda je bolje da se ne zalaže za prihvat zatvorenika u svom rodnom kraju. Njegovi birači će se bojati osvete tih zatvorenika. A strah je loš savetnik, bilo da se radi o zatvaranju logora Gvantanamo, ili o prihvatu izbeglica iz Sirije.

Keri je u pravu: SAD treba da se fokusiraju na svoje vrline. One su decenijama primale izbeglice iz čitavog sveta. BIle su – često i poslednje – utočište za siromašne i prognane. Mi Nemci smo učili na njihovom primeru.