Hrvatska je prva članica EU na severozapadnom kraku Balkanske rute. Ukoliko žele na zapad i sever Evrope preko Bosne i Hercegovine ili Srbije, migrantimoraju preći teritoriju države koja je već godinu dana članica Šengena.

„U prvih deset meseci ove godine registrovana su ukupno 26.534 ilegalna prelaska granice“, kaže za DW portparol Ministarstva unutrašnjih poslova Hrvatske.

Većina migranata su državljani Avganistana, Sirije, Turske, Ruske Federacije i Egipta.

Dok su migranti vidljivi na ulicama Bosne, jugoistočne Austrije i severne Italije, u Hrvatskoj je sve više „stranih radnika“, ali ne i ljudi iz ratom i krizama pogođenih područja kao što su Avganistan ili Sirija.

Ipak, činjenicu da se u Hrvatskoj nalazi značajan broj migranata ili onih koji samo prolaze njenom teritorijom dokazuju fotografije onoga što ostavljaju za sobom na planinama i graničnim prelazima s Italijom i Austrijom, a na koje nailaze planinari ili šetači.

Migranti se moraju skrivati

„Odeća, obuća, ruksaci, dokumenti, fotografije, naočare, dečja kolica i pelene na koje planinari nailaze nisu smeće već tragovi brutalnosti evropskog graničnog režima u Hrvatskoj“, poručuju iz nevladine organizacije Gradovi utočišta za DW.

„Sve dok migranti budu prisiljeni da se skrivaju, nailazićemo na njihove tragove na planinama i šumskim putevima“, dodaju iz ove organizacije, koja okuplja lokalne inicijative i aktiviste koji pomažu migrantima na terenu.

„Vidljivost migranata i intenzitet njihovih kontakata s lokalnim stanovništvom raste i opada u zavisnosti od stepena njihove kriminalizacije i ilegalizacije“, objašnjava Izvor Rukavina, aktivista udruženja Gradovi utočišta i sociolog na Univerzitetu u Zagrebu.

„U Italiji i Bosni migranti se lakše pojavljuju u javnosti bez straha da ugroze svoje dalje putovanje. U Hrvatskoj i Sloveniji rizik od zatvora i nasilnog vraćanja (pušbek) mnogo je veći, naročito kada razgovaraju s novinarima.“

„Sedmodnevna propusnica“

Nije oduvek bilo tako. Pre nego što je Hrvatska postala članica Šengena, vlasti su migrantima izdavale „sedmodnevnu propusnicu“ koja im je omogućavala da u roku od nedelju dana pređu teritoriju Hrvatske.

Taj dokument, zajedno s ličnim podacima koje sadrži, predstavlja osnov za moguću deportaciju u budućnosti, ali i povratak iz drugih zemalja EU.

„U to vreme, na primer, u Rijeci je postojao humanitarni punkt za migrante, gde su stotine ljudi svakodnevno dobijale osnovne namirnice pre nego što nastave putovanje“, kaže Rukavina.

Taj projekat je završen početkom 2024. godine jer migranti više ne stižu u Rijeku. „Ipak, nebrojeni migranti i dalje prolaze kroz Hrvatsku, pa sada možemo govoriti o nevidljivoj migraciji.“

Između nasilnog vraćanja i utapanja

Razlozi za spominjanje migranata u hrvatskim medijima obično su izveštaji o hapšenjima krijumčara ili saobraćajnim nesrećama u kojima su povređeni migranti, što je i način na koji bivaju otkriveni.

To nisu izveštaji s granica, već sa puteva koji spajaju zemlje EU (Italiju, Sloveniju i Austriju) s graničnim područjima u Bosni i Srbiji.

Godinama unazad iz tih oblasti stižu izveštaji o nasilnim vraćanjima sa granice između Hrvatske i Bosne, što je zabranjeno propisima EU.

Prema izveštajima, hrvatska policija koristi dronove za otkrivanje migranata prilikom prelaska spoljnjih granica EU. Pre toga, migranti moraju da prođu kroz Bosnu, gde još uvek ima mina zaostalih iz rata. To je samo jedna od opasnosti koje prete migrantima.

Humanitarne organizacije, poput „SOS Balkanroute“ iz Austrije, izveštavaju da se duž granica Bosne, Srbije i Hrvatske pronalazi sve više posmrtnih ostataka nepoznatih osoba.

U druge zemlje odlazi 96,4 posto

„Od onih koji su izrazili potrebu za međunarodnom zaštitom u Hrvatskoj, zvaničan zahtev podnelo je samo njih 3,6 posto“, kažu iz hrvatskog MUP-a za DW. „Nemamo informacije o tome u koje zemlje su ostali otišli.“

Trenutno je 1.012 osoba evidentirano kao migranti, uključujući tri palestinska i 23 ruska državljanina. Gotovo 25.000 Ukrajinaca u Hrvatskoj uživa privremenu zaštitu zbog rata i ruske agresije.

Prema MUP-u, takve osobe mogu očekivati „smeštaj u prihvatnom centru, odeću i obuću, besplatan javni prevoz zbog osiguravanja međunarodne zaštite i finansijsku podršku koja iznosi 20 evra mesečno“.

Iz Nemačke čak 16.000 deportacija

U budućnosti bi se potreba za takvom pomoći mogla značajno povećati. DW je krajem novembra izvestio o 16.000 migranata koje Nemačka želi da vrati u Hrvatsku.

Nemačka želi da ubrza deportaciju osoba koje nemaju pravo na azil, u skladu s odlukom EU i Dablinskom uredbom, koja propisuje da je za tražioca azila odgovorna ona članica EU u koju je osoba prvo ušla i gde je prvi put registrovana.

Još 2023. godine Nemačka je želela da u druge zemlje EU vrati 74.622 tražioca azila. Najviše zahteva upućeno je Italiji (15.749) i Hrvatskoj (16.704).

Dok su italijanske vlasti to odbile, Hrvatska je bila spremnija na saradnju. Prema rečima ministra unutrašnjih poslova Davora Božinovića, Nemačka je najavila 1.519 deportacija u Hrvatsku za 2024. godinu, od kojih je samo 401 realizovana.

„Imamo dogovor s nemačkom stranom o povratku još 182 osobe do kraja godine“, rekao je Božinović na konferenciji za medije krajem novembra.