Više od dve godine Liban nije imao predsednika, ali to bi sada trebalo da se promeni. Tamo se, naime, ovog četvrtka (9. januar) bira novi šef države. Trenutno je, prema ustavu, izvršna vlast u rukama premijera i njegovog kabineta. Međutim, prelazna vlada premijera Nadžiba Mikatija ima ograničena ovlašćenja, zbog čega se smatra nesposobnom da prevaziđe političku i ekonomsku blokadu zemlje.

Nakon više od dve godine političkih blokada između suprostavljenih strana, izbor predsednika u Libanu sada je moguć zahvaljujući sporazumu o primirju koji su krajem novembra prošle godine postigli Izrael i Hezbolah, nakon višemesečnih sukoba. Smatra se da je izbor predsednika, a zatim i uspostavljanje funkcionalne izvršne vlasti, ključni korak ka verodostojnoj primeni sporazuma koji ističe krajem januara.

Brojne krize

Trinaesti pokušaj izbora predsednika u libanskom parlamentu održava se u vreme višestrukih kriza. Liban se godinama suočava s teškom recesijom – štedni računi građana u bankama su zamrznuti, a vrednost valute značajno je pala. Uz to, zemlja se nosi s posledicama rata između Hezbolaha i Izraela, koji je doveo do velikih razaranja i u Libanu i u Izraelu. Kao hitan zadatak sada se postavlja učvršćivanje primirja.

Jedan od ključnih zadataka libanskih vlasti jeste stvaranje uslova za povratak izbeglica raseljenih tokom rata u njihove rodne krajeve. Osim toga, Liban ima interes da se veliki broj sirijskih izbeglica, koji trenutno borave u zemlji, vrati u svoju domovinu.

„Situacija je u mnogim aspektima dramatična“, kaže Mihael Bauer, direktor bejrutskog predstavništva Fondacije Konrad Adenauer bliske nemačkim demohrišćanima (CDU/CSU). „Zato nije dovoljno dogovoriti se oko kandidata koji bi bio rezultat minimalnog kompromisa stranaka zastupljenih u parlamentu. Potreban je predsednik koji će verodostojno doneti neophodni preokret“, izjavio je Bauer za DW.

Dogovor uoči izbora

Kratak rok do izbora stavio je libanske političke stranke pod ogroman pritisak. Da bi uopšte mogli da predlože kandidate s ozbiljnim šansama za uspeh, bile su potrebne intenzivne prethodne konsultacije. Proces je dodatno otežan zbog podeljenog parlamenta s brojnim frakcijama, kao i zbog poštovanja dogovorenog konfesionalnog sistema proporcionalnosti, koji određuje podelu ključnih političkih funkcija u zemlji. Prema tom sistemu, predsednik mora biti maronitski hrišćanin, premijer sunitski musliman, a predsednik parlamenta šiitski musliman.

Kao najizgledniji kandidat za predsednika Libana ističe se general Jozef Aun, vrhovni komandant libanskih oružanih snaga. Čak i opozicija pruža podršku njegovoj kandidaturi, što se pripisuje novoj spremnosti na kompromis Hezbolaha.

Donedavno je Hezbolah, koji ima predstavnike u parlamentu i vladi, podržavao Sulejmana Frangija, saveznika svrgnutog sirijskog predsednika Bašara el Asada. Međutim, novi vođa Hezbolaha, Naim Kasim, naznačio je da bi milicija mogla da podrži i drugog kandidata koji ima širu podršku stanovništva.

Posledice rata

Libanski politički analitičar Roni Čatah izjavio je za DW da promena stava Hezbolaha delom proizilazi i iz rata s Izraelom. Tokom tog sukoba politički uticaj Hezbolaha na unutrašnjem planu značajno je oslabio.

„To se vidi i po tome što je Hezbolah odustao od protivljenja imenovanju Jozefa Auna. To jasno ukazuje da oni ne mogu da spreče da vrhovni komandant vojske postane sledeći predsednik Libana“, kaže Čatah.

Mihael Bauer ističe da je Aun popularan zato što predvodi vojsku, instituciju koja je gotovo jedina zadržala poverenje libanskog stanovništva.

„Predsednik Jozef Aun za mnoge Libance predstavljao bi novu, pozitivnu snagu. Verovatno bi uživao široku podršku stanovništva. Njegovo vojno iskustvo takođe ga čini sposobnim da ozbiljno pristupi bezbednosnim izazovima s kojima se zemlja suočava. Svi ti faktori verovatno su motivisali mnoge političke stranke da podrže njegovu kandidaturu“, ocenjuje Bauer.

„Prvi pozitivan korak“

Međutim, bez obzira na ishod izbora, najvažnije je u stvari već samo to da Liban konačno dobije novog predsednika, kaže Roni Čatah. „On je preduslov da država postane potpuno funkcionalna.“ Takođe je potrebna i vlada legitimisana izborima, novi premijer i novi parlament, umesto trenutne prelazne administracije.

„Sve su to preduslovi da Liban funkcioniše kao država. Sada, prvi put nakon dve godine, postoji mogućnost da se izabere predsednik. A to je prvi pozitivan korak.“

*ovaj članak je najpre objavljenna nemačkom jeziku