Poslednjih dana, članovi Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) prebrojavaju se kao golovi na fudbalskoj utakmici. Trenutno je 4:4, a čeka se gol odluke, s obzirom da još nije izabran deveti član.

REM je već deceniju tačka sporenja jer, na papiru, to telo ima velika ovlašćenja. Može da dodeljuje i oduzima nacionalne frekvencije, da kazni televizije ili ih čak skine iz etra. Ali, u eri vlasti Aleksandra Vučića, REM je žmurio na razna kršenja zakona, kažu kritičari.

Novi izbor Saveta je opet u proceduru doveo relevantna novinarska udruženja i druge organizacije koje predlažu kandidate. Uz četiri kandidata bliska vlastima, odabrano je četvoro „nezavisnih“.

No, pri izboru devetog člana, koji bi „prelomio“, poslanici iz redova vladajuće stranke se nisu izjasnili o kandidatu iz reda nacionalnih manjina — Muhedinu Fijuljaninu ili Ljumturiji Ameti. Zvanično, na inicijativu vladajućeg partnera Saveza vojvođanskih Mađara, koji su bili nezadovoljni što mađarski kandidat nije u ponudi.

Zbog ovog poteza vladajuće koalicije, četiri nezavisna člana Saveta su pripretili ostavkama, ali ih još nisu podneli. Saopštili su da njihov rad ima smisla jedino ako je Savet izabran u punom sastavu i ako može da radi „profesionalno“.  

„Ako dozvolimo da u REM uđemo manipulativnim radnjama, kako će iko nama verovati da su naše odluke časne i da su po zakonu? Niko nam neće verovati, jer je jedan od nas ušao manipulativnim radnjama u Savet REM-a“, kaže o izboru devetog člana Dubravka Valić Nedeljković, jedna od nezavisnih članica.

Ipak, ona i troje kolega još neće podnositi ostavke, ukoliko se ponovi izbor kandidata saveta nacionalnih manjina.

Na razočaranje mnogih kritičara vlasti, Evropska organizacija za bezbednost i saradnju (OEBS) pozdravila je za sada krnji izbor Saveta navodeći da je ovo „značajan korak napred i rezultat konstruktivnog pristupa svih aktera“, te da je legalnost procesa održana.

Značaj REM-a

Valić Nedeljković kaže da ovaj proces igra ogromnu ulogu, jer se naredne godine očekuju možda i ključni izbori pod vlašću Aleksandra Vučića, koji je na meti masovnih protesta i blokada punih godinu dana od pada nadstrešnice.

„Nema kvalitetnih izbora bez REM-a i to se pokazalo u nekoliko izbornih ciklusa. Naši mediji ne znaju da prate predizbornu kampanju, neće da je prate, a oni koji hoće to rade manipulativno. Stoga, ukoliko ne bude REM-a, koji će napraviti okvire za medije kako da prate izbornu kampanju, ona će biti kao sve prethodne“, misli Valić Nedeljković.

Koliku ulogu igra REM u izborima govore i izveštaji Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) sa dva prethodna izborna ciklusa u Srbiji. U oba izveštaja, kao zamerka se izdvaja manjak nezavisnosti REM-a i to što regulator ne pokreće procese protiv medija koji krše propise.

OEBS i Evropska unija tretiraju pitanje izbora REM-a kao pitanje od „najvećeg značaja“, prema rečima Nemanje Nenadića iz Transparentnosti Srbija.

„Glavni problem je odsustvo volje vlasti da se odrekne kontrole nad REM-om, koju nesumnjivo imaju od uspostavljanja te institucije 2014. godine“, kaže Nenadić za DW.

Zamršenost REM-a

Medijski stručnjak Rade Veljanovski ocenjuje da je vlast shvatila da postoji rizik da izgubi većinu u REM-u i zato je blokirala proces. Po njemu, ovo je „najbolji izbor REM-a do sada“, jer se retko dešava odnos četiri prema četiri.

On zato kritikuje najavu ostavki nezavisnih kandidata, jer će onda, kaže, vlast imati punu kontrolu nad Savetom. „Iluzija je misliti može postojati konstruktivan REM za vreme vlasti Aleksandra Vučića i njegove koalicije“, dodaje on.

Sa druge strane, Valić Nedeljković koja je pretila ostavkom napominje da bi ovakav sastav REM-a narušio proceduru koja traje već više od godinu dana, koliko i sam Savet ne postoji.

„Veliki broj nevladinih organizacija je tokom godinu dana kandidovao ozbiljne biografije. Ta borba je bila zaista neverovatna. I kada je konačno Odbor za kulturu i informisanje potvrdio listu predlagača i 18 kandidata, mi smo smatrali da je to konačno to. I onda se dogodila čista politikanska manipulacija“, kaže Valić Nedeljković za DW.

Prostor za nove probleme

Čak i da izbor devetog člana prođe glatko, postoji još jedna dimenzija problema. Veljanovski objašnjava da, čak i ukoliko se odabere deveti član REM-a, može doći do njegove ponovne blokade. Jer za izbor rukovodstva potrebna je dvotrećinska većina u REM-u.

Pored toga, Veljanovski kaže da je pitanje kako će se sada ponašati predlagači čiji su kandidati rekli da će podneti ostavke. On navodi da bez obzira na ishod ove situacije, problem disfunkcionalnosti REM-a i dalje stoji.

„Formalno-pravno, procedura se može obnoviti, ali to nas ponovo vraća mesecima unazad. Već godinu dana nemamo Savet REM-a, pa ni funkcionalni REM“, zaključuje Veljanovski.

A to, dodaje naš sagovornik, znači da se sve nastavlja po starom – neće imati ko da sankcioniše medijske zloupotrebe, čak i kad bi hteo.