Ovaj put je sve drugačije: zbog pandemije nema velikih okupljanja s glasnim skandiranjima i muzikom. Umesto toga, stranke organizuju manje susrete s glasačima. No, veliki šou se odvija na društvenim mrežama.

- pročitajte još: Najpošteniji izbori u Albaniji do sada

Deveti demokratski izbori od pada komunističkog režima 1989/90, koji bi trebalo da se održe 25. aprila  2021, u znaku su 30. godišnjice od prvih pluralističkih izbora u zemlji koja je do tada bila poznata kao "Severna Koreja Evrope". Tada je Albanija, još uvek pod utiskom traume komunističke diktature, započela svoj povratak u Evropu. "Želimo da Albanija postane poput Evrope" – to je trebalo ostvariti u državi bez ikakvog iskustva s demokratijom.

U protekl tri decenije Albanija se zaista znatno promenila, smatra nemačka stručnjakinja za Balkan Johana Dajmel: "Iz tmurnog sivila stvoren je okvir demokratske i pravne države, razvilo se građansko društvo te slobodni i pluralistički mediji."

Osim toga Albanija je članica NATO i uskoro će započeti pregovore o pristupanju EU. Sve to su vidljivi znaci pozitivnih promena. "No, zemlja je nažalost već godinama blokirana zbog sukoba dveju glavnih stranaka i to je koči u njenom demokratskom razvoju", smatra Dajmel.

Zaraćene strane

Radi se o polarizacija između vladajuće Socijalističke stranke (PS) pod vođstvom premijera Edija Rame i opozicione Demokratske stranke (PD) sa Ljuljzimom Bašom na čelu. Poslednjih je godina taj sukob postao žestok čak i za albanske prilike: u više navrata je opozicija iznosila teške optužbe protiv Vlade, uključujući i onu o navodnoj kupovini glasova na parlamentarnim izborima 2017. u korist socijalista.

Pristalice PD-a godinama protestuju, u nekoliko navrata je došlo i do eskalacije nasilja. A albansko pravosuđe, koje bi trebalo da razjasni takve navode, paralizovano je najopsežnijom pravosudnom reformom ikad sprovedenim u Albaniji. Njjhov cilj: osloboditi državni sistem od korupcije.

Eksplozivno raspoloženje

Situacija se smirila tek nakon posredovanja EU i SAD i reforme izbornog zakona. Čak je došlo do saradnje između vlade i opozicije. Dogovorene su neke tehničke mere, poput uvođenja biometrijskog identifikovanja birača.

Ali, napetosti i nepoverenje ipak nisu sasvim uklonjeni, a tome će svakako doprineti i, kako ankete najavljuju, vrlo tesna razlika u broju osvojenih glasova. "Rezultat će biti knap", kaže Afrim Krasnići, direktor Instituta za političke studije u Tirani, u razgovoru za DW. Sve ankete predviđaju da će dve najjače stranke dobiti približno jednak broj glasova.

Demokrate: pobeda ili beznačajnost

Premijeru Ediju Rami neće biti lako dobiti treći mandat. Prema mišljenju političkog analitičara i poznavaoca Balkana Mihaela Vajherta, trenutna vladina koalicija predvođena socijalistima "ima doduše dobre šanse za pobedu na izborima ako uspe da mobilizuje glasače i izvan krugova koji su joj uobičajeno naklonjeni".

Ali za Ljuljzima Bašu se radi o sve ili ništa: "Ili će opozicija, predvođena Demokratskom strankom, uspeti da pobedi na izborima - ili stranka a, pre svega njeno političko vođstvo, tonu u beznačajnost."

Ramin imidž "mahera" zahvaljujući vakcinaciji

Sada se za obe strane radi o što većoj mobilizaciji glasača. Pod sloganom "Albanija, naša budućnost", socijalisti velikom kampanjom vakcinisanja protiv korone žele ojačati svoj imidž „mahera". S druge se strane demokrate predstavljaju kao motor promena i oslobađanja od socijalističke korupcije i organizovanog kriminala.

- pročitajte još: Zapadne vakcine: to je ekonomija, a istočne: geopolitika

Izborna kampanja nije usredsređena na bolji program, već na razna obećanja i diskvalificiranje političkih protivnika, kritikuje Afrim Krasnići: "Socijalisti kažu da će, ako narod glasa za opoziciju, reforme biti prekinute. A opozicija tvrdi da samo ona može poboljšati situaciju te obećava da će, za razliku od Rame, zaustaviti iseljavanje u inostranstvo i stvoriti izglede za normalan život u Albaniji. "

No, sada je "veliko pitanje hoće li Albanija biti u stanju da ovaj put organizuje normalne izbore. To bi ujedno ispunilo važan uslov za dugo očekivani početak pristupnih pregovora sa EU" kaže Krasnići. Što se same situacije u zemlji tiče, on se boji da ovi izbori neće doneti nikakve promene u polarizovanoj političkoj kulturi - "pogotovo ne ako rezultat bude tesan", rekao je Krasnići.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu