U Belorusiji su održani parlamentarni izbori, prvi put od spornih predsedničkih izbora u leto 2020. posle kojih su usledili masovni protesti.

Izbori su protekli bez incidenata, objavila je Izborna komisija u Minsku nakon zatvaranja birališta (25.2.). Takođe se navodi da se na izbore odazvalo 72,98 odsto birača. Osim 110 poslanika u parlamentu, birano je i oko 12.000 članova komunalnih skupština, prenosi tagesšau, portal nemačkog javnog servisa ARD.

Izbori bez prave opozicije

Nezavisni izborni posmatrači sa Zapada nisu bili pozvani. Samo četiri stranke, sve na liniji predsednika Aleksandra Lukašenka - smele su da se kandiiduju. Desetak drugih stranaka je već prošle godine dobilo zabranu učestvovanja na izborima.

SAD su to zato proglasile „prividnim izborima". Izbori su održani „u klimi straha u kojoj se izborni procesi ne mogu označiti kao demokratski", rekao je Metju Miler, portparol Stejt departmenta.

Svetlana Tihanovskaja, čelnica beloruske opozicije koja se nalazi u egzilu, ove je izbore nazvala farsom. „Na glasačkim listićima nema osoba koje bi ponudile prave promene, jer je režim dozvolio učešće samo marionetama koje su njemu po volji", rekla je Tihanovskaja u jednom videu.

Opozicija, koja je pozvala na bojkot izbora, kritkovala je da su kutije za glasačke listiće više dana bile bez kontrole i zaštite. To je otvorilo vrata manipulacijama, saopštila je opozicija.

Lukašenko će ponovo kandidovati

Predsednik Lukašenko je najavio svoju ponovnu kandidaturu na idućim predsedničkim izborima, ali nije naveo kada će biti održani. „Nijedan odgovoran predsednik neće na cedilu ostaviti svoj narod koji ga je sledio u borbu", rekao je Lukašenko, a preneli su državni mediji. I uputio poruku ono malo opozicije koja je još preostala: „Ne brinite, mi ćemo raditi onako kako je nužno za Belorusiju."

Ovaj 69-godišnjak je na čelu Belorusije od 1994. On je jedan od najvažnijih saveznika ruskog predsednika Vladimira Putina. Rusija je svoj agresorski rat protiv Ukrajine pre dve godine započela upravo s beloruske teritorije.

Nakon zadnjih predsedničkih izbora 2020. u Belorusiji su izbili protesti koji su trajali nekoliko sedmica. Kritičari su Lukašenka optužili za manipulacije, a EU ga nije priznala kao šefa države. Tokom protesta je uhapšeno više od 35.000 ljudi, na hiljade njih je navodno u pritvoru zlostavljano. Nezavisni mediji i nevladine organizacije su zatvoreni i zabranjeni.

Optužba za uticaj na rezultat izbora

Centar za ljudska prava Vjasna – čiji se osnivač Ales Bjaljzki nalazi u zatvoru – saopštio je da su studenti, vojnici, učitelji i drugi državni službenici bili prisiljeni da prevremeno glasaju.

„Vlasti su koristile sva raspoloživa sredstva kako bi se pobrinule za rezultat koji im je potreban", rekao je Pavel Sapelka, predstavnik Vjasne.

Biračima je bilo zabranjeno da fotografišu svoje glasačke listiće. Naime, na izborima 2020. su Lukašenkovi protivnici pozvali birače da fotografišu svoje listiće i na taj način dokumentuju glasove protiv Lukašenka.

Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) nijedne izbore u Belorusiji, održane nakon 1995. nije ocenila kao slobodne i poštene. OEBS je prigovorio što njegovim posmatračima nije bilo dopušteno praćenje ovih izbora. OEBS je takođe ocenio da poštovanje ljudskih prava u toj zemlji nastavlja da nazaduje.