U jednom šoping centru u Rehevotu, gradiću u centralnom delu Izraela, stranački aktivisti sve do juöe su glasno vrbovali birače za svoje kandidate. U trci za Kneset učestvuju 34 liste. Na štandu saveza Likud-Beitenu - stranački aktivista Ejal. On je siguran u pobedu te stranke: „Potreban nam je jak premijer i nadam se da će Likud dobiti mnogo glasova. Ako Bog da.“

Likud-Beitanu, konzervativna stranačka koalicija aktuelnog premijera Netanjahua, preizborni program bazirala je na uobičajenoj temi: pitanje bezbednosti. To u Izraelu nailazi na podršku: „Mi imamo najboljeg premijera, ne treba da ga menjamoi. On je jedini koji nam može da nam pruži sigurnost.“

Liberman je opterećenje

Ipak, i Netanjahu je suočen sa promenljivim rezultatima ispitivanja javnog mnijenja. Taktičko sklapanje koalicije između njegove stranke Likud i desno-nacionalističke stranke Izrael-Beitenu, na čijem je čelu bivši ministar spoljnih poslova Avigdor Liberman, Netanjahua je koštalo glasova. Liberman je morao da napusti tu funkciju zbog optužbe o prevari i trenutno, u najmanju ruku do početka procesa, pre predstavlja političko opterećenje nego podršku. Do smanjenja Netanjahuove popularnosti došlo je i zbog iznenađujućeg uspona političke pridošlice s desna: Naftalija Beneta.

Benet (40) je tek u novembru preuzeo funkciju predsedavajućeg nacionalno-religijskom strankom Habait Hajehudi (Jevrejska kuća). Ta stranka je do sada bila zastupljena u parlamentu sa tri mesta. Sada bi ta ultradesničarska stranka mogla da osvoji između 12 i 14 mandata. „Naš prioritet je rešavanje problema Izraela. Cene stanarina porasle su za 40 odsto. Ne može da se živi od onoga što se zaradi. Izrael ima problem dugova u visini od 40 miliona šekela. Moramo da prestanemo da pričamo da ili ne o Palestini, mi smo ovde kako bismo zajednički rešili probleme Izraela“, kaže Benet.

Dve države više niko ne spominje

Ako bi se Benet pitao, onda bi Izrael trebalo da anektira tzv. „C područje“, dakle oko 60 odsto Zapadne obale. Tada bi moglo da se izgradi i više jevrejskih naselja. Tvrdolinijaške teze tog političkog novajlije dospele su na naslovne strane pre svega u inostranstvu. Politikolog sa Hebrejskog univerziteta Tamir Šefer, kaže da je Benet svojom brzom popularnošću mnoge u Izraelu iznenadio: „On je harizmatičan, mlad, religiozan, ali deluje modernije nego dosadašnji religiozni političari. Dolazi iz haj-tek branše, bio je u jednoj elitnoj jedinici.“

To ga čini atraktivnim i za široke mase, smatra Šefer. On je u desničarkom miljeu skupio sve one koji se protive rešenju bliskoistočnog problema u vidu stvaranja dve države. Ali na univerzitetima njime nisu baš svi oduševljeni:

„Mene ljuti ta histerija oko Beneta. Ali ljudi jednostavno više ne vide rešenje za ovdašnju situaciju. Rešenje problema u vidu stvaranja dve države već odavno više nije tema i ta ideja je pokopana. Mnogi veruju u to da se sve može rešiti samo još upotrebom nasilja. To je problem: jak Izarel, jaka zemlja, jaka vlast. Svako polazi od toga da će Netanjahu sigurno ostati premijer. Ali ja se nadam da će bar biti jaka, levičarska opozicija. Iako ovde od levice nije mnogo ostalo. Oni sada sami sebe nazivaju novi centar“, kaže jedna studentkinja.

Roni Edri bio je prisutan na protestima održanim pre dve godine. Kasnije je protestovao protiv ratne retorike Netanjahuove vlade učestvujuću u kampanji vođenoj na internetu pod nazivom „Izrael voli Iran“. Edri kaže: „Mislim da ljudi u Izraelu moraju da se odluče. Oni, prema mom mišljenju, u ovom trenutku donose pogrešne odluke. Mi dobijamo više naselja i krećemo se dalje udesno. To će nas na kraju dovesti do toga da ćemo doći u slepu ulicu iz koje nema izlaza.“

Autori: Tanija Kremer / Zorica Ilić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković