Korona

„To će verovatno biti najvažnije na izborima 2020. godine”, kaže za DW, Laura Merifild Vilson, profesorka političkih nauka na Univerzitetu u Indijanapolisu.

„Ovi izbori su na mnogo načina postali referendum o poslednjih osam, devet meseci,” smatra Ašvin Vasan, profesor na Kolumbija Univerzitetu u Njujorku.

U SAD je od Kovida-19 umrlo više od 220 000 ljudi. Nošenje maske, jednostavna mera koju su preporučili medicinski eksperti, pretvorila se u važno političko pitanje. I Tramp je bio bolestan pa ga je to sprečilo u održavanju velikih predizbornih skupova manje od dve sedmice.

Konzervativci kažu da bi bez Trampovih akcija situacija bila još gora. Liberali pak smatraju da hiljade ljudi ne bi umrlo da je Trampova administracija ranije uvela restrikcije u svim državama i da je slušala eksperte za javno zdravstvo.

Zdravstvena zaštita

Drugo kritično pitanje je zdravstvena zaštita. To je postalo jasno na saslušanju Emi Konej Baret koju je Trump izabrao je upražnjeno mesto u Vrhovnom sudu. Vrhovni sud SAD će ubrzo nakon izbora razmatrati da li treba ukinuti ACA - Zakon o zdravstvenoj zaštiti, poznatiji kao "Obamacare”. Tramp pokušava uto da uradi od kako je predsednik. Baret je u prošlosti kritički govorila o ACA.

Korona je takođe od zdravstvene zaštite napravila ključno pitanje za glasače.

Ekonomija

„Ekonomija je imperativ za američke glasače, pogotovo ako joj ne ide dobro”, kaže Vilson. A nije dobro. Pre pandemije, Tramp je imao trogodišnji rekord zdrave ekonomije. No sredinom aprila ove godine više od 23 miliona Amerikanaca je ostalo bez posla. To je 14,7 posto nezaposlenih u odnosu na 3,5 odsto samo dva meseca ranije.

To je loša vest za predsednika Trumpa koji je stalno ističe snagu američke ekonomije tokom prve tri godine svog mandata.

Demokratskom kandidatu Džou Bajdena je lakše. On krivi Trampa za pogrešno vođenje ekonomije tokom pandemije i obećava da će s njegovim planom „Build Back Better" (Bolja obnova) radnička i srednja klasa Amerike proći puno bolje nego da Trump bude predsednik i u naredne četiri godine.

U ovakvoj situaciji „obično je teže za aktuelnog predsednika, jer je on na vlasti, rukovodi politikom, odgovoran je", kaže Vilson.

Rasne tenzije

Ubistvo Džordža Flojda, koje je počinila policija u Mineapolisu u maju, oživljavelo je pokret Black Lives Matter (BLM) širom zemlje. Rasne tenzije su deo istorije SAD-a od kako su na obale Nove Engleske stigli prvi robovi, ali ovo leto, kako kaže Vilson, je bilo svakako istorijski trenutak.

Amerikanci svih boja kože ne protestuju samo protiv ciljanog policijskog nasilja, već i protiv onoga što oni smatraju sistematskim rasizmom u SAD i pozivaju na veliku policijsku reformu, a neki čak pozivaju na smanjenje finansijskih sredstava za policiju.

Kritike na račun pokreta, većina njih od strane konzervativaca, fokusirane su na nasilje tokom protesta u nekim gradovima. Stoga je Tramp obećao da će vratiti red i zakon na ulice. Iako je to zastrašujuće za pristalice pokreta "Black Lives Matter” Tramp za to ima podršku u svojoj bazi, kaže VWilson.

Demokrate kritikuju Trampa što podstiče napetosti umesto da radi ono što oni smatraju da bi predsednik trebalo radi: da ujedinjuje zemlju.

Abortus

„Abortus je presudan u predsedničkoj trci 2020", kaže Vilson. To je tema koja je najvažnija za najveći deo Trampove baze: protestante bele boje kože. Iako ova grupa čini oko 15 posto američke populacije oni izlaze na birališta u najvećem broju i činili su više od četvrtine svih glasača 2016.

Na Instagramu u grupi protiv abortusa "Studenti za život” piše: „Mrzimo Trampa? Više mrzimo abortus". Na Trampa gledaju kao na definitivni izbor protiv abortusa – on je bio prvi predsednik koji je prisustvovao protestima protiv abortusa pod nazivom „Marš za život”.

Za Amerikance na suprotnom kraju spektra to je još jedan razlog da ne glasaju za njega. Abortus je dakle važno pitanje i za grupe demokratskih birača, kaže Vilson.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android