Vlast u Srbiji oštro reaguje na pominjanje političke krize jer, navodno, sve je pod kontrolom. Ali, serija lokalnih izbora u Srbiji pokazala je da se više ne poštuje ni privid demokratije.

Deo javnosti koji se protivi vlasti punih godinu dana traži raspisivanje vanrednih izbora, ali se i tu suočila sa omiljenom taktikom vlasti: mešavinom represije i kupovinom vremena u zemlji i inostranstvu.

Predsednik Aleksandar Vučić tako nonšalantno obećava ispunjavanje svih preporuka Evropske unije (EU) dok se na terenu sprovodi pravni i fizički teror nad političkim neistomišljenicima.

Istovremeno, licitara datumom izbora, pa i samim datumom kada će saopštili datum. Obećao je da će to učiniti na Đurđevdan, a najnovije obećanje je da će biti „desetak“ dana od Đurđevdana. Pojedini analitičari spekulišu sada da će Vučić čak pričekati da vidi koliko masovan će biti studentski protest 23. maja.

Srbija nije demokratska zemlja

Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) smatra da Srbija ima kampanju i glasanje, ali „nema izbore jer nije demokratska zemlja“.

„Vučić očito nije zadovoljan rejtingom, i zato pokušava da napravi nekakve izbore koje bi priznala međunarodna zajednica, pre svega EU“, kaže on za DW.

„Oklevanje oko izbora imamo jer Vučić pokušava da nelegalnim sredstvima, pre svega zloupotrebom funkcije predsednika u kampanji i kontrolom medija, organizuje izbore koji bi pored unutrašnjeg imali i spoljni legitimitet“, ističe Gavrilović za DW.

Izbori ne rešavaju krizu

Mislim da je Aleksandru Vučiću jasno da nema podršku većinske Srbije, „ali mu ide na ruku što njegovi oponenti i dalje nisu povezani“, kaže za DW politički analitičar Dragomir Anđelković.

„Male su šanse da mu se u nekoj referendumskoj atmosferi suprotstavi jedna lista, i to njega ohrabruje da pokuša da manipulacijama namakne nekakvu većinu“, smatra Anđeloković.

„Ali, isto tako se pribojava da ako napravi preveliki pritisak pa da se protivnici ipak objedine u jedinstvenu listu. Druga dilema je to što je svestan da ni izborima neće bitno smiriti situaciju, i da izbori mogu biti podsticaj za nove proteste“, napominje naš sagovornik.

Visoka izlaznost ruši vlast

Prema nedavno objavljenom istraživanju Faktor plusa, lista SNS bi osvojila čak 46,4 odsto glasova, a Studentska lista 28,7 odsto.

Nešto ranije je istraživanje Centra za evropske politike pokazalo da je veliki broj ljudi još neopredeljen te da, studenti (23,9 odsto) i opozicija (9,8) u zbiru imaju više podrške od vladajućih stranaka (31,6).

No, u ovako napetoj situaciji je neobično malo objavljenih istraživanja javnog mnjenja i na svako pada sumnja da je „plasirano“ jer nekome odgovara. Logično pitanje je – ako vlast odlično stoji, kao što kažu neka istraživanja, zašto oteže sa izborima?

Zoran Gavrilović primećuje da bi SNS sada mogla da računa sa maksimalno 1,8 miliona birača. „Važno je reći da izlaznost preko 65 posto ne ide u korist vlasti. Mislim da Vučić po svojim istraživanjima vidi visoku izlaznost, i da mu ovih 1,8 miliona glasova ne garantuje pobedu.“

Dragomir Anđelković smatra da Vučić podatke iz istraživanja Faktor plusa „svesno pušta u javnost“ kako bi demoralisao protivnike.

„Pokušava da ohrabri i svoje pristalice, koje vide da brod tone. Nemoguće je da nakon svega što se desilo i serije protesta Vučić ima više nego na prethodnim parlamentarnim izborima“, ocenjuje Anđelković.

Parastruktura brani vlast

Kao zloslutan momenat Zoran Gavrilović ističe nedavni intervju Aleksandra Vučića na jednom režimskom mediju, u kojem je praktično, kako kaže naš sagovornik, „priznao da je napravio parastrukturu koja bi trebalo da odbrani njegov sistem lične vlasti“.

„Opaka je izjava da je Orban pogrešio što se oslonio na državu i institucije“, upozorava Gavrilović. „Tu bi trebalo da reaguje tužilac, jer je to priznanje da smo u fazi odbrane organizovane kriminalne grupe ilegalnim sredstvima.“

„Mi već imamo započet medijski rat koji na neki način predstavlja pripremu sukoba. Postoji, dakle, šansa da Vučić nekako pobedi na nekim izborima, ali to će biti izbori koji ništa neće rešiti. Samo demokratski izbori mogu doneti nekakvo rešenje“, navodi Gavrilović.

Anđelković kaže da su na svim važnim mestima „ekstremni lojalisti“ predsednika.

„Stvari su sada samo do kraja ogoljene. Vučić može da vlada polurepresijom, ali ako krene u totalnu represiju, onda je u problemu. Vučić igra na strah, a ne na to da je spreman da ide u totalnu represiju“, smatra Anđelković.

Opstrukcija izborne reforme

Važna stvar za buduće izbore je i ispunjavanje preporuka ODIHR-a, organizacije OEBS-a. Međutim, opozicija i stručna javnost upozoravaju da se i taj proces minira.

Predsednik Srbije i dalje sa funkcije vodi kampanju i daje ime listama SNS, onemogućen je rad na reviziji biračkog spiska, REM i dalje nije formiran, RTS ne izveštava kako bi javni servis trebalo da čini.

Tobožni rad vlasti na ispunjavanju preporuka Gavrilović opisuje kao „pravljenje magle“ za domaću javnost i EU.

Anđelković kaže da, uprkos tom fingiranju, Vučićeve vlasti znaju da „sede na bajonetima“ i da svi vide da se vlada nasiljem.

„Polaze od toga da mnogi geopolitički akteri oko nas i dalje ne vide alternativu. Da nije tako, Vučić ne bi mogao da opstane sa ovim nivoom bezakonja i kršenja demokratskih i civilizacijskih normi.“