Prema anketama, situacija za evropske Zelene nije baš sjajna. Na izborima u junu mogli bi da izgube oko trećinu mesta u Evropskom parlamentu. Trenutno čine četvrti najveću poslanički klub sa 72 poslanika, a u Evropskoj komisiji ih predstavlja Virginijus Sinkevičijus.

U očima javnosti, Zeleni su, kao ni jedna druga stranka, simbol borbe za zaštitu životne sredine. Na poslednjim izborima za Evropski parlament, vetar u leđa im je dao pokret „Petkom za budućnost“ (Fridays for Future).

Sa školskim štrajkom za klimu te proteste je 2018. godine pokrenula Greta Tunberg, izvodeći milione mladih ljudi na ulicu. Na izborima 2019. godine Zeleni su postigli bolji rezultat nego ikada ranije.

Zeleni nisu uspešni u svim državama EU

Uticaj zelenih partija neravnomerno je raspoređen širom EU. Zeleni su tradicionalno jaki u zemljama zapadne Evrope, kao što su Francuska, Nemačka i Austrija, kaže Tobijas Gerhard Šminke, osnivač platforme „Europe Elects“, koja je vodeća u Evropi u analizi anketa i izbornih podataka.

U tim zemljama su obično osvajali desetak, ponekad i do 20 odsto glasova. „Ali u mnogim delovima južne Evrope, posebno u istočnoj Evropi, mnogo su slabije ukorenjeni“, objašnjava politikolog u intervjuu za DW. „U Slovačkoj, na primer, čak i ne postoje.“

Zelene stranke su deo vlasti u nekoliko država EU. U Nemačkoj, na primer, Zeleni imaju ukupno petoro ministara, uključujući i ministarku spoljnih poslova Analenu Berbok i vicekancelara i ministra privrede Roberta Habeka.

Zelene stranke su takođe deo vlade u Irskoj, Austriji, Belgiji, Letoniji i Španiji. U Poljskoj ih predstavlja državna sekretarka, a Austrija ima „zelenog predsednika“ Aleksandra van der Belena.

Zaštita klime u politici EU

U aktuelnom mandatu Evropskog parlamenta, zaštita klime je važna tema. Evropska unija želi da postane klimatski neutralna do 2050. godine takozvanim „Evropskim zelenim dogovorom“.

Prvi cilj je smanjenje emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte do 2030. za najmanje 55 odsto u odnosu na 1990. godinu. Prema navodima Evropske komisije, zakonodavni paket koji je za to neophodan u velikoj meri je usvojen.

Zeleni su bili važni za glasanje i u procesu izrade zakona, kaže Karin Talberg, koja na Institutu „Žak Delor“ istražuje evropsku energetsku politiku. U razgovoru za DW ona je naglasila da ulazimo u važnu fazu primene u zemljama članicama.

Međutim, politički vetrovi su se ponovo promenili i zakoni o zaštiti klime su manje prihvatljivi. Poljoprivrednici su protestovali u mnogim zemljama EU. Njihov bes je usmeren i protiv evropskog zakonodavstva.

Otpor dolazi i iz drugih političkih tabora. Manfred Veber, lider poslaničke grupe Evropske narodne partije (EPP), najveće političke grupacije u Evropskom parlamentu, već je u novembru najavio da želi da „preispita“ teško donesenu odluku o zabrani motora sa unutrašnjim sagorevanjem.

Prema istraživanjima evropskih portala Politiko i Euraktiv, taj zahtev je čak ušao u još neobjavljeni manifest stranke. Žestoka rasprava vodila se i o zakonu za obnovu prirode.

Uoči evropskih izbora, Karin Talberg primećuje „zabrinjavajući trend“, ne samo iz ekstremno desničarskog tabora, već i iz mejnstrima.

Na primer, liberalni francuski predsednik Emanuel Makron je govorio o „zakonodavnoj pauzi“, a Evropska narodna partija izjasnila se za nešto poput „moratorijuma na zakone o životnoj sredini“.

Zeleni ne odustaju

Međutim, evropski Zeleni pokazali su se borbeno na kongresu početkom februara u Lionu u Francuskoj. Holanđanin Bas Ajkhut najavio je „tešku predizbornu kampanju“. On će je voditi zajedno s nemačkom koleginicom Teri Rajntke, odlučili su delegati.

Evropska zelena partija se sastoji od 49 zelenih partija unutar i van EU. Njihov kongres nosio je moto „Hrabrost“ (Courage).

A ta hrabrost će biti potrebna za zelenu transformaciju, naglasila je Teri Rajntke. „EPP i liberali nisu u pravu kada kažu da Zeleni dogovor (Green Deal) šteti našoj ekonomiji.“

Rajntke je od 2014. godine članica Evropskog parlamenta. Uverena je da Zeleni dogovor može stvoriti ekonomiju koja poštuje prirodne resurse planete, kao i socijalnu pravdu.

„Zeleni dogovor“ se mora braniti, moglo se uvek iznova čuti na kongresu, na kojem se okupilo preko 1.200 zelenih iz čitave Evrope. U izbornom programu se zahteva klimatska neutralnost već do 2040. godine, a ne do 2050.

Zeleni takođe žele da se suprotstave evropskim ekstremnim desničarskim partijama i vode kampanju za bezbedan i legalan abortus u celoj EU.

Mogu li Zeleni da promene tok događaja?

Ekspertkinja Talberg smatra da je Zelenima trenutno veoma teško, jer moraju da balansiraju između trenutnog raspoloženja i onoga što je neophodno za zaštitu klime.

„Pozitivno u vezi s njihovim izbornim programom, a u poređenju s drugim programima, jeste to što imaju vrlo konkretne predloge“, kaže ona.

Zeleni imaju konkretne predloge kada je u pitanju energetski efikasna obnova stambenih zgrada, održiv saobraćaj ili zelena transformacija industrije i poljoprivrede.

Šef platforme „Europe Elects“ Tobijas Šminke smatra da bi Zeleni mogli biti među gubitnicima izbora. Između ostalog i zbog učešća zelenih partija u vlasti. U razgovoru za DW politikolog kaže da se evropski izbori uvek koriste za kažnjavanje nacionalnih vlada.

Ipak, do izbora ima još dosta vremena, a Zeleni su i u februaru 2019. godine imali slabije ankete nego na dan izbora u maju.

Toga se seća i Teri Rajntke. Nakon što je u Lionu izabrana za glavnu kandidatkinju, Rajntke je podsetila da su na prošlim izborima Zeleni ušli u Evropski parlament s najboljim rezultatom do sada i poručila da će nastaviti da se bore, bez obzira na političke diskurse protiv njih.