Kada je Hrišćansko-demokratska unija (CDU) u januaru, na virtuelnom stranačkom kongresu birala rukovodstvo, hakeri su pokušali serijom masovnih kibernetičkih napada da naprave haos na tom onlajn-kongresu. Napadači, uglavnom iz inostranstva, više puta su bombardovali veb-stranicu stranke kako bi srušili server. I uspeli su: uživo prenose kongresa se zaledio.

Na kraju je tehničarima stranke nekako pošlo za rukom da odbiju napade blokirajući pristup iz inostranstva, ali i iz nekih mesta u samoj Nemačkoj. Delegati stranke, na koje inače napadi nisu uticali, izabrali su tu, između ostalog, i novog predsednika stranke, i to preko izbornog sistema na posebnom serveru. To je bila sigurnosna mera kako bi se zaštitio čitav proces.

Ipak, taj napad je potvrdio da postoje kibernetičke pretnje s kojima se Nemačka suočava u ovoj izbornoj godini. U 2021. se, naime, održavaju izbori u šest saveznih pokrajina, kao i savezni parlamentarni izbori u septembru.

„Nivo pretnje u kibernetičkom prostoru ostaje i dalje visok“, kaže portparolka nemačkog Saveznog ureda za informacionu tehnologiju (BSI). Ta služba je zabeležila porast broja, kako kibernetičkih napada, tako i ukradenih podataka. I jedno i drugo može da utiče na različite izbore u ovoj godini, navode u BSI.

Američka tehnološka firma „Majkrosoft“, koja savetuje nemačke vlasti kada je u pitanje obezbeđenje predizborne kampanje od kibernetičkih pretnji, takođe upozorava da napadači sve više kombinuju više od jedne strategije. „Ti hibridni napadi su ono što se posebno tiče nas i ostalih u tehnološkoj industriji“, kaže Jan Nojce, koji je na čelu firme „Program odbrane demokratije“.

Trostruka pretnja

Kibernetička pretnja je trostruka. Najpre – hakovanje. Zbog ograničenja uvedenih zbog pandemije korone, stranke planiraju da mnoge događaje u predizbornoj kampanji premeste sa ulica na mrežu. To ih čini ranjivim na napade, slične onima na kongresu CDU.

Napadači bi takođe mogli da pokušaju da sabotiraju i sam izborni proces u septembru, upadajući u programe koji se koriste za brojanje glasačkih listića ili davanje početnih rezultata. BSI zato pruža savete vlastima, ali i kandidatima kako mogu bolje da se zaštite.

Ali čak i najbolje mere obezbeđenja ne pomažu protiv druge pretnje na koju stručnjaci upozoravaju: širenje obmanjujućih ili lažnih informacija na internetu, kako bi se manipulisalo razmišljanjem ili ponašanjem birača.

Doba „infodemije“

Tankred Šipanski, predstavnik demohrišćana (CDU/CSU) u Bundestagu zadužen za „digitalno-politička pitanja“, ocenjuje da su takve kampanje dezinformisanja „naš najveći izazov“. On naglašava da njih „često organizuju i finansiraju druge države (...), a njihovom posebno doprinose i domaći akteri, poput Alternative za Nemačku (AfD)“.

Fejsbuk je, recimo, samo u decembru izbrisao rekordan broj od 17 široko rasprostranjenih kampanja. Među njima je bila i jedna usmerena na nemačke korisnike, iako nema veza sa izborima.

Jedna predstavnica Fejsbuka, koji inače u Nemačkoj ima više od 43 miliona korisnika, izjavila je da do početka marta nisu uočeni pokušaji da se izvrši uticaj u vezi s parlamentarnim izborima u Nemačkoj. Ipak, ona je dodala da „ostaju budni“, i to ne samo zbog tzv. „dipfejk“ tehnologije. Ta tehnologija, naime, korisnicima dozvoljava da postavljaju jednostavno proizvedene video-snimke u kojima ljudi čine ili govore stvari koje nikada nisu učinili ili rekli.

Od dubine interneta do masovnih medija

Tu je i treći oblik kibernetičke pretnje: složeni, takozvani „hibridni napadi“, odnosno kombinacija hakovanja s informativnih kampanja. Napadači se tim slučajevim obično pretvaraju da su osobe koje su u kontaktu sa donosiocima političkih odluka i tako prodiru u naloge na internetu.

Prema podacima iz „Majkrosofta“, broj takvih tzv. „fišing“ napada je povećan i oni su postali profesionalniji. Glumci koji „deluju iz Rusije i Kine, ali i iz Severne Koreje i Irana (...) stoje iza većine napada na naše kupce širom sveta“, kaže predstavnik „Majkrosofta“ Nojce. I dodaje: „Legitimno je reći da akteri iz tih zemalja imaju i veštine i, barem delom, geopolitički interes da se aktiviraju na izborima u nemačkoj“.

Ukradene informacije, kako objašnjava Nojce, kasnije se strateški provlače putem interneta, a one, kada su na mreži, razvijaju sopstveni život. Korisnici interneta dele ih na društvenim mrežama ili putem mesindžer usluga, obično ne znajući odakle dolaze. Čim dođu do određenog broja ljudi, pokupe ih politički kandidati ili komentatori s velikim brojem internet-sledbenika, a to onda citiraju profesionalni novinari. Tako ukradene informacije dopiru do masovnih medija iz dubina interneta.

Borbu protiv „hibridnih kampanja“ posebno otežava to što ukradene informacije često same po sebi nisu lažne, već delimično istinite, ali namerno falsifikovane ili izvučene iz konteksta. Cilj je pritom naneti najveću moguću štetu. Kako bi suzbilo njihovo širenje, kažu stručnjaci, važno je izgraditi „digitalnu medijsku pismenost“ kroz obrazovne inicijative koje pomažu korisnicima interneta da prepoznaju koje su štetne informacije.

Ipak, iako se na to već nekoliko godina ukazuje, „na području medijskog obrazovanja još se nije uradilo dovoljno – ni u školama, ni kada je reč o obrazovanju odraslih“, kaže Manuel Heflerin, predstavnik nemačkih liberala (FDP) u Bundestagu. I upozorava: „To je ogroman propust.“

Nema pravila za predizbornu kampanju na internetu

Situaciju dodatno komplikuje činjenica da su, osim pravila koja sami društveni mediji imaju za svoje platforme, predizborne kampanje na internetu u Nemačkoj praktično neuređene. Stroga pravila za analogne izborne kampanje na saveznom i nižim nivoima neprikladna su za digitalni svet. Novi skup pravila za predizborne kampanje na internetu koje je predložila Evropska unija stupiće na snagu najranije za nekoliko godina. A za nacionalno zakonodavstvo u Nemačkoj to je prekasno – izbori su na jesen.

Zato se iza kulisa vode rasprave o tome da li se stranke slažu – a možda i društvene platforme – oko zajedničkog, dobrovoljnog kodeksa ponašanja tokom predizborne kampanje. To bi, na primer, moglo da podrazumeva i obavezu označavanja svake oglasne kampanje na mreži ili odustajanje od toga da se kupuju pratioci i lajkovi.

Kako se može čuti iz krugova onih koji o tome pregovaraju, odluka o tome mogla bi da bude doneta tokom narednih nedelja. I kako reče jedan od onih koji u pregovorima učestvuju: „Pa i ako određene stranke odbiju da učestvuju, i to mnogo govori.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android