Najvažniji instrument izbora su – stranke. Bez njih u Nemačkoj (skoro) ništa ne ide i morate biti u stranci da biste se našli na nekoj izbornoj listi. Postoji mogućnost da sami registrujete neku stranku odnosno listu ili da budete nestranački kandidat kojeg makar podržava neka stranka. Kao nestranački kandidat, sa 200 potpisa pristalica, imate pravo da se na saveznim izborima borite za direktan mandat.

Sastavljanje lista kandidata stvar je unutarstranačke demokratije. O tome se odlučuje na redovnom kongresu delegata stranke ili, kada se radi o lokalnim izborima, na vanrednom sastanku lokalnih funkcionera. Nije običaj da se o listama izjašnjavaju svi članovi stranke.

Ingerencije saveznih pokrajina

Pravila za lokalne, odnosno komunalne izbore određuju savezne pokrajine kojih ima 16. Zato se i razlikuju.

Na većini izbora, procenat osvojenih glasova odlučuje o tome koliko kandidata na listi ulazi u parlament za koji su izbori održani. Ali i u tom slučaju u pokrajinama postoje različiti propisi.

Na primer, mnoge pokrajine na lokalnim izborima nude mogućnost pojedincu da dâ više glasova: birač može više glasova da dâ jednom kandidatu – to je takozvano „kumulativno“ glasanje – ili svoje glasove može da dâ kandidatima s različitih lista – takozvani „panašaž“.

Kontrola raspodele mesta na listi

Mesto na izbornoj listi je od velike važnosti kada se radi o tome ko će na kraju dobiti mandat, pa je raspodela tih mesta komplikovana procedura i mora postojati telo koje nadgleda poštovanje pravila.

-pročitajte još: Da li je u Srbiji moguć dijalog vlasti i opozicije?

U Nemačkoj su za to zaduženi takozvani upravnik izbora i izborna komisija. Oni postoje na različitim nivoima izborne organizacije. Na primer, na saveznom nivou za Bundestag ili za evropske izbore, na pokrajinskom nivou, okružnom, gradskom itd. I tu postoje velike razlike u izbornim zakonima između pojedinih pokrajina.

Kada se na listi interveniše, najčešće se radi o formalnim greškama. Tako se pred pokrajinske izbora u Saksoniji 2019. desilo da izborne vlasti nisu dozvolile potpunu listu od 61-og kandidata Alternative za Nemačku (AFD), već samo mesta od 1 do 18. Razlog: na prvom sastanku AfD je imala samo 18 kandidata i pozvala je na drugi sastanak na kojem su imenovani kandidati od rednog broja 19 do 61. Međutim, taj sastanak nije bio identičan s prvim, jer je u međuvremenu došlo do izmena u procesu dodele mesta na listi. Upravnik izbora je to ocenio kao moguće kršenje prava na jednakost šansi.

-pročitajte još: Bojkot izbora: pretnja opozicije ili realnost?

Zbog greške u izbornom procesu mogući i novi izbori

Izborna komisija takođe proverava da li su već održani izbori bili ispravni, odnosno jesu li, na primer, napravljene formalne greške. Tada se teoretski izbori mogu i ponoviti.

Opet primer iz Saksonije: pre pokrajinskih izbora 2014. tadašnja šefica AFD u toj pokrajini Frauke Petri (koja sada više nije u stranci), izbacila je sama sa liste Arvida Samtlebena koji je bio 14. mestu. Posebno neugodno je to što je 14. mesto bilo dovoljno za ulazak u pokrajinski parlament, pa je umesto njega jedna druga osoba postala poslanica. Samtleben je podneo žalbu. Pokrajinski ustavni sud je potez Frauke Petri okarakterisao kao „izbornu grešku“, jer je prekršeno pravilo unutarstranačke demokratije. Međutim, pošto se radilo samo o jednom poslaničkom mandatu. izbori nisu ponovljeni.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android