Deo poslanika iz vladajuće stranke, za koje se sumnjalo da bi mogli da budu protiv, svoju podršku premijeru Papandreuu uslovili su time da oslobodi put za novog premijera i da se, u idealnom slučaju, zauzme za formiranje vlade nacionalnog jedinstva. Čini se da je premijer to prihvatio. U svom govoru pred parlamentom izrazio je spremnost da već danas razgovara s predsednikom Grčke o formiranju široke, nadstranačke vlade. Papandreu je dodao da je spreman i da pregovara o tome ko bi mogao da vodi tu vladu. Ostavku, ipak, nije ponudio.

Iako u političkom životu Grčke ništa više nije nemoguće, malo je onih koji veruju da Papandreu ima realne šanse da ostane na čelu vlade. Nakon fijaska sa namerom da raspiše referendum o zaključcima samita na vrhu Evropske unije, čini se da je on postao teret i za sopstvenu stranku. Vladajući socijalisti sada forsiraju formiranje vlade nacionalnog jedinstva u koju bi ušle sve stranke, ali u kojoj bi oni i dalje imali vodeću poziciju.

Ambiciozni ministar finansija Evangelos Venizelos rado bi preuzeo poziciju premijera. Nasuprot tome, opozicioni konzervativci radije bi da se formira vlada eksperata koja bi u roku od šest nedelja pripremila put za prevremene izbore.

Konzervativci nisu spremni za saradnju

Papandreu je ponudio kompromis: prelazna vlada, koju bi ipak činili političari, okončala bi posao usvajanja zaključaka samita na vrhu EU i novih mera štednje, a potom bi vodila Grčku do izbora koji bi se održali u martu naredne godine.

„Maske su pale. Papandreu je odbio sve naše predloge i zato tražimo da se odmah održe izbori“, izjavio je nakon sinoćnje sednice predsednik opozicione stranke Nova demokratija, Antonis Samaras.

Ukoliko konzervativci istraju na tom zahtevu, vladajućim socijalistima ne preostaje ništa drugo nego da „široku koaliciju“ stvore sa desnim populistima i liberalima, što mnogi smatraju besmislenim pokušajem.

Igre unutar PASOK-a

Nakon sinoćnjeg glasanja u parlamentu posebno razljućeni bili su poslanici opozicije iz redova levice. „Oni žele da mi izglasamo poverenje vladi koja još nije ni formirana“, kaže lider levice Aleksis Kipras i na neki način ima pravo. Zašto je parlament uopšte glasao o poverenju Papandreuu, ako on ima nameru da odstupi?

Razloge za to treba tražiti u odnosima unutar vladajućeg PASOK-a. Već jednom je u istoriji te stranke na sličan način izbegnuto njeno cepanje, ali je tako Papandreu i zauzeo vodeću poziciju. Godine 2004. je tadašnji premijer Kostas Simitis bio prisiljen da se povuče sa čela stranke i na tu poziciju je progurao svoju „desnu ruku“ - tadašnjeg ministra spoljnih poslova Jorgosa Papandreua. PASOK je izgubio vlast da bi je ponovo osvojio na izborima 2009, ali je u međuvremenu Papandreu potisnuo Simitisa.

I tada je referendum bio povod za unutarstranački sukob. Papandreu je tražio da se na referendumu odluči o tome da li će Grčka prihvatiti reformu EU, odnosno Lisabonski ugovor. Simitis, kao vatreni zagovarač Evropske unije, pozvao je socijaliste „na barikade“ protiv toga. Bila bi zaista ironija sudbine da sada Papandreu mora da odstupi, a da njegovu poziciju preuzme upravo Simitis, koga mnogi priželjkuju kao premijera prelazne vlade.

Autor: Janis Papadimitriu / Azer Slanjankić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković