U nedelju će makedonski građani po deveti put glasati na parlamentarnim izborima. Svi dosadašnji ciklusi, od 1990. naovamo, dobijali su poneki dramatični epitet: neki su bili istorijski, drugi su najavljivali promene pa čak i preporod... da je bilo kako je obećavano u kampanjama, Makedonija bi do sada bila rajski vrt, bez nezaposlenih, sa platama od hiljadu evra, priznatim državnim statusom i imenom i učlanjena u najmoćnije evro-atlantske organizacije.
Od toga u Makedoniji nema ničega.
I ovi izbori su proglašeni za istorijske, sudbinske, odlučujuće. Život ili smrt! Tragedija je što je to, ponovo, tačno.
Izbori po izbori, godina po godina, mnogima mladost prođe čekajući kraj tranzicije, dolazak nečega dobrog. Neki su omatorili, mnogi su pomrli, oni koji su pretekli imaju malo nade. Kada se posmatra odiseja od 26 godina, deveti izbori podsećaju na krugove Danteovog pakla. Posle svakog od njih grehovi i patnje sve su veći.
Makedonskim izborima su defilovali pohlepni, alavi, zavidni, škrti, zlobni, gordi, rasipnici, prevaranti, lopovi pa čak i ubice. Nije nam manjkalo ni gatara, proroka, volšebnika, licemera, podlih i zlih savetnika, sejača razdora, raskola... Ostali su korumpirani političari, šaka naroda koju se niko ne usuđuje da prebroji na popisu, opljačkana zemlja.
Makedonija je danas verovatno najsiromašnija zemlja u Evropi.
Makedonija je danas verovatno najkorumpiranija država u Evropi.
U Makedoniji više nema slobodnih medija.
Makedonijom 26 godina vladaju korumpirane elite, a poslednjih godina je mafija metastazirala u sve pore društva i institucije sistema.
U Makedoniji danas nema života. Lična karta je odavno zamenjena partijskom knjižicom bez koje nema posla, plate, vazduha. Onima koji je nemaju i ne žele, ostaje samo pasoš i avionska karta u jednom pravcu.
Iz Makedonije se pre odlazilo – danas se masovno beži, glavom bez obzira, kao da su za petama Danteovi demoni, minotauri i kentauri.
Demokratija nudi divnu priliku da građani jednom u četiri ili manje godina poruče vlastodršcima šta misle o njima i njihovoj politici. Sami, skriveni iza paravana, sa nešto nade i penkalom u ruci. Prethodnih meseci slušamo i vidimo da ni to sveto pravo glasača nije bilo poštovano u prethodnim ciklusima. Valjda će ovaj put izborni rezultat pokazati istinsku volju građana. Ni manje ni više.
Makedonski građani su ti koji odlučuju o budućnosti svoje zemlje. Nigde na svetu nema dobrog naroda i loših političara – postoje samo ljudi koji glasaju iz protesta, ubeđenja ili iz lične koristi. Na kraju svaki narod dobije vlast kakvu zasluži.
U Makedoniji je najmanje onih koji glasaju iz ubeđenja. Zemlja je žestoko podeljena na nezadovoljnike koji traže bezuslovne promene i zastupnike statusa kvo koji gledaju korist – najčešće sopstvenu.
U deceniji vladavine VMRO-DPMNE su klijentelizam, nepotizam i korupcija donosili vajdu za pojedince i grupe i naneli štetu koja u pitanje dovodi i sam fizički opstanak države. Taj sistem mora da se smeni, a vlast koja ga praktikuje mora bezuslovno pasti.
Građani imaju obavezu da dobro razmisle kome i zašto daju glas. Svest o opštem dobru treba da prevlada uske lične motive. Za nekog studenta, recimo, ovo je izbor između uređenog sistema u Makedoniji ili radne vize u EU i zelene karte za SAD ili Kanadu. Za penzionera, ovo je izbor između budućnosti njegovih unuka i udobnosti besplatnog prevoza u kineskim dabldekerima.
Da se ne lažemo, nakon svega što se dešavalo prethodnih godina, razdoblje čistilišta će u Makedoniji potrajati dugo. Nema instant rešenja niti čudotvornih lekova za makedonsku boljku. Ključno je da se prekine sistem koji je od Makedonije načinio zarobljenu zemlju, kako je nedavno ocenila i Evropska komisija. Narod treba da povrati suverenitet koji su prigrabile elite moćnika, a onda moraju da se uspostave kontrolni mehanizmi i ustavna podela vlasti. Samo tako se neće ponoviti neki Gruevski.
Može biti da nikada nećemo dočekati raj u Makedoniji, ali generacije koje dolaze ne zaslužuju da ostanu večni zatočenici devetog kruga pakla.