U četvrtak je u zgradi UN u Njujorku u sklopu događaja kojima se u 2018. podseća na Holokaust, a u organizaciji Misije Republike Srbije pri UN, otvorena izložba pod nazivom Istina o Jasenovcu - pravo na sećanje koja je podigla prašinu zbog optužbe Hrvatske da se radi o falsifikovanju istorije i zloupotrebi u političke svrhe. Glavni kustos izložbe je izraelski istoričar Gideon Grajf koji je nemačkoj javnosti pre svega poznat kao veštak na prošlogodišnjem svedočenju jednom od čuvara u Aušvicu.

Gideona Grajfa smo pitali o kontroverzama koje prate njegov javni rad vezan uz Jasenovac.

DW: Za hrvatske vlasti je upravo otvorena izložba u zgradi Ujedinjenih nacija kontroverzna. Kako vi to objašnjavate kao autor izložbe?

Gideon Grajf: Po mom mišljenju ova izložba uopšte ne bi trebalo da bude sporna. Ona se zasniva na istorijskim podacima i tamo se ne nalazi ništa što ne bi moglo biti potkrepljeno dokazima. Ja sam istoričar, a ne političar. I zato mislim da ni jedna vlada ne bi trebalo da bude zabrinuta oko ove izložbe, jer ona samo ima dobre namere.

Broj ubijenih u Jasenovcu je često bio predmet sporova. Da li je to možda i u ovom slučaju tako?

Pitanje broja ubijenih je kontroverzno pitanje. No, mi na izložbi uopšte ne govorimo o nekakvoj definitivnoj brojci i sve što pominjemo je na temelju istorijskih podataka. I ponavljam: niko ne bi trebalo da strahuje od ove izložbe. Ovo je izložba posvećena žrtvama i sećanju na njih. Mi nemamo ništa protiv hrvatskog naroda. I uopšte mi je smešno da to moram i da kažem.

Hrvatsko ministarstvo spoljnih poslova tvrdi da se UN distancirao od izložbe i da su povučeni neki sporni sadržaji. Možete li to potvrditi?

To nije istina. Izložba je najnormalnije otvorena, ja sam održao predavanje na otvaranju. Da se UN distancirao, izložba ne bi bila ni otvorena. A što se tiče uklanjanja delova ne verujem da se to dogodilo jer da je bilo tako, verovano bi me kao glavnog kustosa o tome obavestili. (op.a. do zaključenja teksta iz Misije Republike Srbije pri UN nisu potvrdili niti demantovali da su delovi izložbe uklonjeni).

Kako odgovarate na optužbe da hrvatski istoričari nisu bili uključeni u pripremu ove izložbe?

Ja sam istoričar, ne političar. U svom radu se služim svedočenjima, dokumentima i literaturom i to je ono za čim se povodim. O tome zašto srpska vlada nije ili je nekog kontaktirala nije moja stvar. Istoriju bi trebali ostaviti istoriičarima, a ne vladama. I - istorija i politika bi trebalo da budu odvojene. Jedno nema veze s drugim. No, kao istoričar mogu samo reći da je iskrivljivanje istorije opasna stvar. I opasno je ono što neki ljudi pokušavaju da učine kad je u pitanju iskrivljivanje istorijskih činjenica vezanih za žrtve Jasenovca. Moramo biti vrlo oprezni.

Neki mediji govore kako je na ovoj novoj izložbi tako i na onoj koja je pre godinu dana postavljena u Njudžersiju, određenu ulogu odigrao i kontroverzni Emir Kusturica. Kako se on uklapa u naučni okvir izložbe?

To je primer sa kakvim dezinformacijama se moramo nositi. Emir Kusturica nije bio prisutan ni na izložbi pre godinu dana u Njudžersiju niti na ovoj u zgradi Ujedinjenih nacija. Ne znam ko je i zašto izbacio takvu informaciju u javnost. To je potpuna besmislica.

Na području bivše Jugoslavije Jevreji su za vreme Drugog svetskog rata bili sistematski proganjani i ubijani, ne samo u Hrvatskoj. U čemu je razlika?

Drugde, na primer u Srbiji, progone je vršila nemačka okupaciona vojska uz pomoć domaćeg stanovništva i Nedićeve vlade. Kao što je to bio slučaj i svuda u Evropi gde su kvislinške vlade pomagale u progonu.

Rekli ste jednom prilikom da je Jasenovac čak bio gori od Aušvica. Na koji način?

Jasenovacu je zaista u nekim aspektima bio gori od Aušvica. Aušvic je bio poput ogromne fabrike smrti. Međutim, načini na koji su ustaše ubijale u Jasenovcu i njegovim podlogorima su bili primitivni i brutalni. Brutalni do te mere da su čak i predstavnici nemačkih oružanih snaga koji su posetili Jasenovac bili toliko šokirani onim što su tamo videli da su u Berlinu tražili hitnu intervenciju. Sve je to potkrepljeno dokumentima. Vi naravno na kraju ne možete meriti brutalnost, ali je činjenica da su se logori koji su vodile ustaše služili posebno okrutnim metodama.

U poslednje vreme su primetni pokušaji revizije istorije u nekim novim članicama Evropske unije. Kako objašnjavate ovaj fenomen?

Revizija istorije je nemoguća jer činjenice govore za sebe. Neki put je istorijska istina bolna, ali od toga ne možete pobeći, a ne znam ni zašto  bi se to radilo.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android