Evropski parlament za zalaže za početak pristupnih pregovora EU i Republike Moldavije već tokom ove godine. No, Moldavija pre toga mora ispuniti određene uslove, čulo se u sredu (19. april) u Strazburu.

Članstvo Moldavije u EU je geostrateška investicija u ujedinjenu i jaku Evropu, rekli su neki evropski poslanici.

Još prošle godine je Brisel „preko reda“ dodelio Moldaviji status kandidata – baš kao i Ukrajini, zemlji koju je Rusija napala u februaru prošle godine.

Nakon početka rata protiv Ukrajine, proevropska vlada u Moldaviji je i Moskvi, ali i proruskim snagama u toj zemlji u više navrata prebacila pokušaj destabilizacije Moldavije.

Jedan od poslednjih „incidenata“ ima veze sa portalom Dojče velea (DW) na rumunskom jeziku.

Oligarh u bekstvu

Početkom sedmice je DW na rumunskom objavio analizu o novim pokušajima Rusije da destabilizuje stanje u Moldaviji. Ali, samo za čitaoce DW u Moldaviji na njihovim se uređajima u članku pojavila i reklama kojom se poziva na protest u glavnom gradu Kišinjevu sedmog maja pod sloganom „Svrgnimo lopove u vladi!“

Link tog oglasa vodi do stranice opozicione proruske stranke Sor na Fejsbuku. Reklama se preko Guglovih oglasa već nekoliko dana pojavljuje i na nekolicini moldavskih portala.

Iza propagandnog poziva o „spašavanju zemlje od lopova“ stoji jedna političko-oligarhijska grupa, čiji je vođa Ilan Sor, čovek koji je prošle sedmice pravosnažno osuđen na 15 godina zatvora. Sud je odlučio da se zapleni i njegova imovina u vrednosti od oko 2,5 miliona eura.

Oligarh je u bekstvu, pretpostavlja se da se nalazi u Izraelu, a krivim je proglašen zbog manipulacija i pranja novca. On je glavna figura u zloglasnoj „pljački banke“ iz 2014. godine, odnosno svote od oko milijardu evra.

Sor, koji poseduje moldavsko i izraelsko državljanstvo, Moldaviju je napustio 2019, istovremeno s drugim oligarhom, Vladimirom Plahotniucom. On je godinama praktično kontrolisao državu zahvaljujući široko rasprostranjenoj koruptivnoj mreži preko Demokratske stranke na čijem čelu se nalazio.

Moldavija iduća meta?

Za Plahotniucom i Sorom su raspisani međunarodni nalozi za hapšenje, oni se nalaze i na listi sankcija koje su uveli SAD i Velika Britanija. I EU trenutno ispituje mogućnost uvođenja sankcija protiv odbeglih moldavskih oligarha u kontekstu ruskih pokušaja destabilizacije te zemlje.

Stranka Sor je, zajedno s Rusijom, pojačala napade na proevropsku vladu u Kišinjevu od prvih dana ruske invazije. Moldavska predsednica Maja Sandu i njen ukrajinski kolega Volodimir Zelenski u više su navrata naglasili da bi Moldavija mogla biti sledeći cilj Rusije – u slučaju da Ukrajina bude poražena.

Do sada je Rusija na svaki korak koji je Kišinjev napravio u smeru EU odgovarala pretnjama i propagandom. Stranka Sor je postajala sve glasnija kako su se veliki sudski procesi zbog korupcije bližili kraju – a uticaj odbeglih oligarha na moldavsko pravosuđe postajao sve manji.

Proterivanje ruskog diplomate

U sredu (19. april) jedan diplomata iz ambasade Ruske Federacije u moldavskoj prestonici Kišinjevu označen je kao „persona non grata“ te je od njega zatraženo da napusti zemlju.

Taj potez se povezuje s pokušajem jedne ruske delegacije pod vođstvom guvernera regiona Tatarstan, Rustama Minihanova, da učestvuje na jednom predizbornom skupu u autonomnoj pokrajini Gagauziji u Moldaviji. Tamo se naime 30. aprila bira novi regionalni guverner.

Gagauzija je od 1994. zvanično autonomno područje u sklopu Moldavije. Stanovnici Gagauzije su pravoslavna narodnost koja tradicionalno koristi jedan jezik iz turkijske jezičke grupe. Većinom oni danas govore ruski. Trenutna guvernerka je Irina Vlah.

U ponedeljak (17.4.) je Minihanov sprečen da uđe u Moldaviju pošto je privatnim avionom sleteo u Kišinjev. Tatarstanski guverner je čovek koji podržava ruskog predsednika Vladimira Putina, a zajedno s članovima porodice nalazi se na listi sankcija koje je uveo Zapad.

Moldavske vlasti su od prvog dana rata u Ukrajini uvele znatno strože granične kontrole nego ranije. Zbog novog graničnog režima u protekloj je godini oko 9.000 osoba sprečeno u pokušaju ulaska u Moldaviju.

„Znamo kakve su namere Ruske Federacije oko destabilizacije Moldavije. Budni smo i građanima poručujemo da znamo šta moramo učiniti kako bismo garantovali sigurnost naše zemlje“, kaže načelnik Granične policije Rosian Vasiloi.

„Prozor“ prema Moskvi

Autonomni region Gagauzija je na glasu kao „bure baruta“, odnosno kao region koji je spreman na pobunu na zapovest Moskve. Separatistički pokreti koji su početkom devedesetih pocepali Moldaviju na dva dela svoje korene imaju upravo u Gagauziji.

Kako bi se sprečilo ujedinjenje Moldavije s Rumunijom, 1990. je u gradiću Komratu proglašena „Autonomna Republika Gagauzija“, u okviru Sovjetskog Saveza, koji je u tom trenutku još uvek formalno postojao. Usledili su sukobi između snaga koje su štitile Ustav Republike Moldavije te onih koji su bili na strani „Autonomne Republike Gagauzije“.

Konflikt je potrajao do 1994., kada je parlament u Kišinjevu usvojio zakon o posebnom statusu gagauzijske autonomije. Tim je zakonom, između ostalog, definisano i da u tom regionu status službenog jezika imaju gagauzijski, rumunski i ruski.

Iako se ne radi o separatističkoj enklavi kao što je Pridnjestrovlje, ova regija ima svog guvernera, parlament i izvršnu vlast. Gagauzija ne prebacuje prihode od poreza i drugih dažbina u centralni budžet, ali kao i svaka druga administrativna jedinica prima novčane transfere od vlade u Kišinjevu.

Iako EU, Rumunija i SAD znatnim finansijskim sredstvima pomažu Republici Moldaviji, a time i Gagauziji, 98 odsto žitelja tog regiona na izborima podržava proruske stranke.

Osam kandidatkinja i kandidata koji se na izborima takmiče za guvernersku poziciju kampanje temelje na oštroj kritici prema vlastima u Kišinjevu.

Sudeći po rezultatima poslednjeg popisa stanovništva iz 2014, u ovoj regiji živi 135.000 stanovnika.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.