Zašto Švedska ima tako pozitivan imidž? Jedan od razloga je ona idila koju je u svojim knjigama opisala Astrid Lindgren, autorka knjiga za decu koje su oduševile publiku širom sveta. Razlog su i veseli hitovi pop-grupe Abba, kao i natprosečno lepi ljudi koji žive u Švedskoj. A pomalo i Ikea.

„Švedska ima sjajan imidž“, zaključio je nedavno nemački voditelj Tomi Šmit u podkastu „Mešano mleveno meso“ (Gemischtes Hack) na Spotifaju. Do tog zaključka došao je nakon još jedne pobede Šveđana na takmičenju za Pesmu Evrovizije. Šmit je bio čak uveren da Šveđani ne bi završili na poslednjem mestu da su nastupili s nemačkom pesmom, odnosno da bi s nemačkom pesmom prošli bolje od Nemačke.

„Svi idu u Švedsku“

Švedska. Popularnija od svih drugih? U Nemačkoj Švedska zaista uživa reputaciju apsolutne top turističke destinacije – to je zemlja za kojom se doslovno čezne. U Stokholmu se u poslednje vreme na ulicama često čuje nemački jezik, pogotovo kada mnoštvo turista šeta starim delom grada. „Niko više neće na Majorku, svi idu u Švedsku“, tako je to opisao nemački reper Marteria u svojoj pesmi „Kids“. Majorka je inače jedno od najpopularnijih odredišta za nemačke turiste.

Ta Švedska, dakle, danas slavi 500. rođendan. Ovog utorka 6. juna navršava se tačno 500 godina otkako je Gustav Vasa 1523. u Strengnesu izabran za švedskog kralja. To je bio početak nove epohe u istoriji te zemlje, Šveđani su najpre izašli iz Kalmarske unije (u kojoj se ujedinila s Danskom i Norveškom), i počela je da se razvija kao posebna nacionalna država. Ipak, veliki jubilej ne igra baš neku preteranu ulogu u životu Šveđanki i Šveđana. Osim toga, istoričari ukazuju da je njihova zemlja zapravo mnogo starija.

Švedska kraljevska kuća pak ovaj jubilej želi da proslavi pompeznije nego inače – ipak se nacionalni praznik 6. juna događa u godini u kojoj se obeležava i 50. godišnjica krunisanja kralja Karla XVI Gustafa (77). On i kraljica Silvija (79), koja uzgred potiče iz nemačkog Hajdelberga, učestvovaće na proslavi u Strengnesu i onda odlaze u Stokholm, gde će prisustvovati zvaničnoj svečanosti povodom nacionalnog praznika u Skansenu, muzeju na otvorenom.

Kakva je Švedska danas?

Kakvu je to zemlja danas koju oni slave? Kakvoj Švedskoj će nazdraviti? To je, nema sumnje, jedna lepa zemlja. Ali i zemlja koja se danas bori s više problema. Švedska je zemlja predivne prirode, zemlja puna šuma i jezera – oko toga nema sumnje. U zemlji blagostanja, mnogo toga se nakon Drugog svetskog rata razvijalo u dobrom, veoma dobrom smeru. Švedska je bogata zemlja, država koja nudi program izdašne socijalne pomoći, a žene i muškarci su ravnopravniji nego u mnogim drugim zemljama. Na aktuelnoj listi indeksa sreće, Švedska je na vrlo dobrom šestom mestu.

Ali istovremeno, današnja Švedska je daleko od toga da bude samo zemlja idile. U tu su se idilu naime već odavno umešali i neki društveni problemi koje nije moguće rešiti na brzinu. Zemlja koja je na glasu kao miroljubiva, već godinama muku muči s kriminalnim bandama. „Kad to uporedite sa predstavom koju ljudi imaju o Švedskoj, to je onda veoma bizarno – bizarno je što se sve to ovde događa. A to uzgred tako vide i sami Šveđani“, kaže istoričarka Elisabet Elgan sa Univerziteta u Stokholmu.

Droga i kriminal

Prvenstveno se radi o borbi oko kontrole tržišta droge, a često su u tu priču umešani mladi doseljenici. „Trenutno se u Švedskoj veoma puno priča o problemima s brojnim doseljenicima, ali ne bih rekla da su nasilje kriminalnih bandi i pucnjave posledice toga“, kaže istoričarka. Ona misli da se tu pre radi o fenomenu globalizovane trgovine drogom, gde je glavni cilj brza zarada.

U Švedsko je 2022. registrovano gotovo 400 incidenata u kojima je korišćeno vatreno oružje – u proseku dakle više od jedan dnevno. Pritom je ubijeno 62 ljudi, to je negativni rekord za Švedsku.

Nijedna druga zemlja u Evropskoj uniji nema tako veliki problem s oružjem kao Švedska, ukazao je premijer Ulf Kristerson. Njegova konzervativna vlada objavila je rat kriminalnim bandama, ali nasilje se nastavlja: ove godine je, do kraja maja, u pucnjavama već ubijeno 18 ljudi.

A kad smo već kod Kristersona: on je simbol jedne novine u švedskoj politici, novine koju mnogi kritikuju. Njegova vlada naime od jeseni 2022. blisko sarađuje s desničarskim populistima Švedskim demokratama, koji su na parlamentarnim izborima u septembru osvojili više od 20 odsto glasova i tako po prvi put postali druga najjača stranka u to skandinavskoj zemlji – iza socijaldemokrata koji su izgubili vlast.

Skretanje udesno

Švedska je nakon izbora skrenula udesno. Šef Švedskih demokrata Džimi Akeson u tom kontekstu koristi izraz „promena paradigme“. Upravo u zemlji iz koje potiče klimatska aktivistkinja Greta Tunberg, nakon promene vlasti „srezana“ su finansijska sredstva namenjena zaštiti klime. Više novca iz budžeta sada se koristi za subvencije za automobile s motorima na unutrašnje sagorevanje, odnosno za drumski saobraćaj, što je kritikovala i najveća švedska ekološka organizacija Društvo za zaštitu prirode (Naturskyddsföreningen). „Politika vlade i Švedskih demokrata dovodi do snažnog porasta emisija štetnih gasova“, kritikovala je ta organizacija.

Akeson je osim toga u poslednje vreme počeo javno da dovodi pod znak pitanja i švedsko članstvo u Evropskoj uniji, a ta kampanja bi mogla da postane problematična, upozorava Elgan. Švedska se naime istovremeno trudi oko ulaska u jedan drugi međunarodni savez – u NATO. Finska je u tome već uspela, ali ulazak Švedske u Severnoatlantski savez i dalje blokira Turska. Osim tog čeka se i na „blagoslov“ Mađarske. Sve to zajedno ostavlja posledice na švedsko samopouzdanje. „Još malo pa će u Švedskoj da funkcioniše samo Lorin“, napisao je nedavno, nakon pobede te švedske pevačice na Evroviziji, urednik političke rubrike u dnevnom listu „Aftonbladet“, Anders Lindberg. „Znamo da pevamo i da izvozimo muziku u čitav svet“, zaključio je Lindberg, a onda i postavio pitanje: „Ali, kako zapravo stvari stoje s ostatkom naše slike o nama samima?“

št/sm (dpa)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.