Kostas Janopulos, osnivač humanitarnog udruženja „Dečiji osmeh“, polako gubi strpljenje. Taj inženjer informatike već dvadeset godina pomaže deci u nevolji i konstantno se bori protiv birokratije i nedostatka finansijskih sredstava. Međutim, zbog izbegličke krize, njegove brige još više su se povećale. Samo u luci Pirej je, duže vreme i na dobrovoljnoj bazi, bilo angažovano 60 lekara iz njegove organizacije. Država skoro da im se nije ni zahvalila – ali im je zato poslala račun na 53.000 evra. Razlog: i humanitarne organizacije bi morale da, u krizom pogođenoj Grčkoj, plate porez na imovinu, uveden 2012. i to u celokupnom iznosu.

Levičarski premijer Aleksis Cipras je inače, u vreme dok je bio u opoziciji, obećao da će ukinuti taj omraženi porez. Ali porez ostaje – i preti da će dotući udruženje koje se finansira samo od donacija. I to nije usamljen slučaj. I „SOS Dečije selo“ dobilo je podebeo račun – porez na nekretnine u visini od 92.000 evra.

„Opterećenje porezom sprečava nas da više pomažemo deci“, upozorava Janopulos za DW. On ukazuje na još jedan primer: nedavno je u drugom po veličini gradu u Grčkoj, Solunu, jedan dobrostojeći građanin odlučio da „Dečijem osmehu“ na određeno vreme stavi na raspolaganje višespratnicu u kojoj je moglo da bude zbrinuto najmanje pedesetoro dece. Ali kada je dobio da plati 50.000 evra poreza, odluku je povukao. Za njega je jednostavno bilo previše da se odrekne stanarine i povrh toga da plati porez.

Protesti u Solunu

Još ljući na vladu je nekadašnji policajac u penziji Hristos Fotopulos. Čuvari reda su jedni od najvećih gubitnika krize- To je na svojoj koži osetio i ovaj 59-godišnjak. „Nakon 40 godina u službi, 2015. sam otišao u penziju. Da nije bilo krize danas bih imao penziju u visini od 2.000 evra“, kaže Fotopulos za DW. Umesto toga, nakon više smanjenja, sada prima 1.295 evra. U oktobru slede dodatna rezanja, tako da će taj otac porodice imati penziju samo nešto iznad hiljadu evra. Ono što Fotopulosa posebno ljuti jeste to što je i ova vlada obećala da neće više biti smanjenja penzija, a ni prethodna nije mogla da održi obećanje i poništi još ranije odluke o smanjenju. „Zato se političarima sve manje veruje. Bilo bi bolje da su nam od početka rekli istinu“, kaže bivši policajac iz Katerinija, mesta na severu Grčke. Dok je bio aktivan policajac, angažovao se i u sindikatu. Jedno vreme je bio i predsednik sindikata policije. On ne želi da prestane da se nada da će njegove kolege naići na razumevanje kod Vlade Grčke. Za vikend će u svakom slučaju doći do protesta uniformisanih lica u Solunu – tamo se očekuje da Cipras otvori sajam trgovine. Policijski službenici i vojska žele da podsete levičarskog premijera na predizborna obećanja. Protest su najavili i penzioneri.

Cipras ipak pokušava da bude optimista – i to ne samo prema kreditorima. U utorak (6.9.) su grčki mediji objavili, pozivajući se na vladine izvore, da je on uveren da će Atini na jesen biti uplaćena rata kredita u visini od 2,8 milijardi evra. Ministri finansija evrozone su pre letnje pauze Grčkoj odobrili kredit od 10,3 milijarde. To je prva tranša dogovorenog paketa pomoći u visini od 86 milijardi evra. Kreditori su doduše do ovog trenutka želeli da na raspolaganje stave 7,5 milijardi, dok bi preostalih 2,8 trebalo da uplate u septembru, nakon što Grčka sprovede 15 zahtevanih reformi – do sada je ta zemlja sprovela samo dve. List „Katimerini“ smatra da je vlada u zakašnjenju. Nasuprot tome, državna televizija ERT javila je da je Cipras „raspodelio jasne naloge za sprovođenje 15 uslova“.

U međuvremenu su zaostala, nenaplaćena državna potraživanja od dužnika dostigla tužni vrhunac – više od 90 milijardi evra. Ako se nastavi s krizom kada je reč o državnim primanjima, Cipras će morati da preduzme bolne budžetske korekcije. A Grčka se u maju kod kreditora na to i obavezala. Mnogo toga zavisi da li će do kraja godine biti ostvaren prihod u visini tri milijarde evra od poreza. Šta onda činiti? To pitanje nameće se i Kostasu Janopulosu. „Pre nekoliko godina, još pre najnovije promene vlade u Atini, nećkali smo se da plaćamo porez na nekretnine. A onda nam je s računa skinut novac, što takođe za nas nije opcija.“, kaže šef „Dječijeg osmeha“.