Kao povod za ulazak tenkova u Gazu vlasti u Izraelu navele su sistem tunela koje su Hamasovi borci izgradili da bi neopaženo prelazili granicu i vršili napade na teritoriji te zemlje. „Već je uništen veliki broj tunela“, kaže za DW publicista i istoričar Mihael Vofson. Početne procene izraelske vojske bile su da postoji nešto više od 30 ovakvih podzemnih hodnika, ali profesor Volfson pretpostavlja da ih može biti i dvostruko više. „Vojnici će pokušati da unište preostale tunele, nevezano sa eventualnim prekidima vatre. Vojno gledano, to je ključna strateška tačka.“

Po nepotvrđenim podacima izraelske vojske, u akciji je do sada ubijeno između 300 i 400 boraca Hamasa, kaže izraelski stručnjak za terorizam Eli Karmon za DW. Iz istih izvora stižu i informacije da je uništena skoro polovina raketnog arsenala Hamasa. Mihael Volfson smatra da će „Izrael sada pokušati demilitarizaciju pojasa Gaze političkim sredstvima, pod međunarodnim nadzorom“.

Velika podrška za proširenje ofanzive

Ipak, Eli Karmon navodi da bi Izrael najpre morao da pojača svoju ofanzivu. Iz perspektive ovog izraelskog stručnjaka, rešenje sukoba na Bliskom istoku postaće moguće tek kada jezgro Hamasa bude uništeno. „To ne znači da će Izrael okupirati Gazu, jer će to dovesti do novih žrtava na obe strane“, kaže Karmon. „Vojska sada mora da pojača svoje delovanje na pojedinim strateškim tačkama i da nastavi da uništava Hamasove rakete.“

Četiri petine građana Izraela podržava proširenje vojnih dejstava, ali ostaje neizvesno da li i državni vrh razmišlja na isti način. „Naše trupe su već imale previše gubitaka. Osim toga, međunarodni pritisak raste sa svakim ubijenim civilom u pojasu Gaze koja se pojavi na televizijskim ekranima“, kaže Karmon.

Američki predsednik Barak Obama i Evropski sud za ljudska prava već zagovaraju primirje. Međutim, Mihael Vofson je siguran da će makar deo izraelskih vojnika ostati u Gazi i u slučaju prekida ofanzive. „Oni će ostati tamo sve dok ne unište sistem tunela“, kaže on. Za to im čak neće biti potrebna ni nova borbena dejstva jer izraelska vojska kontroliše dovoljno teritorije da može da uđe u većinu do sada otkrivenih prolaza.

„Mi ne dobijamo pomoć iz Katara“

Izraelska vojska je dobro opremljena za nastavak rata, objašnjavaju naši sagovornici, a isto važi i za izraelsku državnu kasu – iako svako obaranje rakete sistemom Gvozdena kupola košta do sto hiljada dolara. „Ima dovoljno sredstava i za dodatni razvoj ove tehnologije i to i kvantitativno i kvalitativno“, kaže Mihael Vofson. Osim toga, dodaje Eli Karmon, presretanje rakete je mnogo jeftinije od obnavljanja zgrade koju bi ta raketa srušila. „To se vidi u Pojasu Gaze gde je sada uništeno mnogo toga. Ali oni tamo dobijaju pomoć iz Katara ili pomoć međunarodne zajednice, koju mi ne dobijamo“, gotovo lakonski kaže Karmon.

Na drugoj strani, Hamas zapada u sve veće teškoće. Vojna podrška za ovaj pokret je pre svega stizala iz Sirije i Irana. „Sirija je zauzeta zbog građanskog rata koji se tamo i dalje vodi. A dok se razoružanje Pojasa Gaze ozbiljno nadgleda, ni Iran ne može da pomogne Hamasu“, kaže Volfson. Uprkos izraelskim vojnim uspesima, sukob se neće brzo završiti: „Za gerilsku strategiju Hamasa nije neophodno možno oružje“, kaže Volfson. „Osim toga, oni imaju i dalje dovoljno municije i raketa.“

Karmon dodaje da Hamas još uvek ima veliku zalihu raketa većeg dometa: „Njih vojska još uvek nije mogla na uništi, jer ih je Hamas sakrio, kao rezervu.“ Izraelske vlasti smatraju da bi Hamas mogao da iskoristi to oružje da ponovo stupi u dejstvo za dve ili tri godine. Karmon tvrdi da bi to moglo da predstavlja pretnju za zapadne zemlje jer bi rakete Hamasa mogle da dospeju u ruke islamista u Siriji i Iraku.