Svake godine u Nemačkoj zbog zloupotrebe droge život izgubi oko 900 osoba. Broj onih koji zbog prevelike konzumacije alkohola i droga uništavaju svoje zdravlje, procenjuje se na stotine hiljada. Dok većina ostaje anonimna, naslovne stranice žute štampe neretko ispunjavaju natpisi i fotografije muzičkih zvezda u pripitom stanju.

Poslednji ovakav slučaj bio je Džastin Biber. 19-godišnji Kanađanin, muzičar svetske slave sedmicama je bio među udarnim vestima: „Seks sa prostitukama… Vožnja automobila u alkoholiziranom stanju… Vandalizam.. Konzumacija droge…“

Ali nije on jedini. Slični natpisi mogu se redovno uočiti i kada su upitanju bogata naslednica i „pevačica“, Paris Hilton, kao i Majli Sajrus. Budući da je po pravilu reč o vrlo mladim muzičarima koji već u prvim danima stiču slavu i planetarnu popularnost, mogao bi se steći utisak da su ovakvi skandali, možda i pokušaj da se uklone prepreke i razbiju stege, koje nameću izdavači, menadžeri, publika, obožavaoci…

Magični broj 27

Zloupotreba, preterana i nekontrolisana konzumacija alkohola i droga među umetnicima, zapravo i nije ništa novo. Naprotiv, ako se pogleda kroz istoriju, može se primetiti čak i određena vrsta tradicije. Pariska boemska scena u 19. veku, uveliko je konzumirala morfijum i absint. Tokom 60-tih godina prošlog veka, momci iz grupa „Beatles“ i „Beach Boys“ su svoje umetničke, kreativne horizonte redovno „proširivali“ uzimanjem sintetičkih droga LSD-a, kao i mnogi drugih.

Eskperimenti ovakvog tipa mnoge ugledne muzičare nisu samo upropastili, već doveli i do prerane smrti. Najpoznatiji među njima svakako su bili Dženis Džoplin, Džim Morison, Džim Hendriks, Brajan Džons, Ejmi Vajnhaus... Činjenica da su sa ovog sveta otišli sa svega 27 godina, probudila je interesovanje i znatiželju raznih „stručnjaka“ numerologije, koji su u ovom broju videli mnogo toga magičnog i tajanstvenog.

Među pomenutima, jedino je Brajan Džones, genijalni muzičar i jedan od osnivača benda „Rolling Stones“, nakon što su ga izbacili iz grupe, u trenutku smrti bio „neuspešan“. Dženis Džoplin, pronađena je mrtva u trenutku kada se njena karijera nalazila u apsolutnom usponu. Slično je bilo i sa Džimijem Hendriksom. I on je pronađen mrtav ubrzo nakon legendarnog nastupa na poznatom festivalu Vudstok.

I muzički sastav „Doors“ su 1971. bili izuzetno popularni, kada ih je prerano ostavio pevač, Džim Morison. Upravo se na tržištu pojavio njihov šesti album, koji je samo u Americi prodat u čak dva miliona primeraka. Ubrzo nakon toga bend je krenuo na turneju, ali je ona zbog izuzetno lošeg Morisonovog stanja, morala biti prekinuta. Usled prekomerne konzumacije alkohola i droga, on se na pozornici jednom prilikom srušio. Dva meseca nakon toga - i on je pronađen mrtav.

Između depresije i planetarnog uspeha

I u najnovijoj prošlosti ima nekoliko primera žrtava zavisnosti od droga i alkohola među muzičarima. Među najpoznatijima su svakako bivši frontmen i pevač benda „Nirvana“, Kurt Kobejn i pevačica Ejmi Vajnhaus. Kobejn je u aprilu 1994. nakon neuspešnog boravka na Klinici za bolesti zavisnosti, izvršio samoubistvo pucnjem u glavu. Vajnhaus je u julu 2011. pronađena mrtva, usled preterane konzumacije alkohola.

Drugim rečima, droge i alkohol su vrlo često doveli do smrti poznatih muzičara, iako su pravi razlozi njihove zloupotrebe opojnih sredstava, ležali u njihovim posebnim životnim okolnostima. Uprkos uspehu na svetskim pozornicama, oni su po pravilu bolovali od depresije, imali su probleme sa partnerima, porodicom, dakle u odnosima uopšte. Zbog brojnih pritisaka spolja, bili su izloženi usamljenosti.

Sreća i uspešna terapija

Kit Ričards dugogodišnji član benda „Rolling Stones“ jednom prilikom je izjavio, kako se smatra velikim srećnikom, jer ga stalna konzumacija droge i alkohola nije koštala života. Mnogi drugi, koji su godinama bili zavisnici, preživeli su, jer su se na vreme odlučili za terapiju i apstinenciju. Erik Klepton, Marien Fejtful, Džo Koker samo su neki u nizu onih najpopularnijih, koji uprkos „čistom“ životu vode kako kažu, zdrav život ispunjen kreativnošću. A i broj njihovih obožavalaca se iz godine u godinu povećavao. Moglo bi se reći i da publika više voli trezne muzičare, kojima tokom nastupa ne preti opasnost od padanja u nesvest, komu ili čak i samu smrt.

Autor: Alfred Šmic / žt
Redakcija: Jakov Leon