Pruga preseca srce Niša već decenijamama – a prema poslednjim podacima na pedestak pružnih prelaza u Nišu poginulo je više od 160 ljudi. Najčešći razlog je što su prelazi kroz grad neobezbeđeni, pa se neretko dešava da prilikom prolaska voza, rampe ostanu podignute. Ovaj problem su želele da pred republičkim organima učine prioritetnim sve vladajuće garniture u Nišu zadnjih dvadesetak godina. Narodni poslanik Milan Lapčević je bio jedan od najglasnijih u tome.

“Više desetina puta sam u Parlamentu tražio od različitih ministara da se izgradi ta obilaznica oko grada, i da se ta pružna deonica ugasi ili eventualno da se pretvori u tramvajski saobraćaj. Sve je ostalo na nivou lepih reči, više puta su potpisivana i pisma o namerama na nivou grada, ali nikad nije bilo realnih i konkretnih koraka”, kaže Lapčević koji je narodni poslanik od 2008. godine, sada već u trećem mandatu, a pre toga je bio načelnik Nišavskog okruga.

Zadnjih pet godina se međutim aktivno radi na izmeštanju pruge iz centra Niša i pravljenju obilaznice oko grada na pruzi Niš – Dimitrovgrad - Sofija. Doneta je odluka o proglašenju javnog interesa i Srbija je potpisala ugovor sa Evropskom Investicionom Bankom i fondovima EU. Od 286 miliona evra koliko ovaj projekat košta, najvećim delom će se finansirati iz kredita EIB u vrednosti od 134 miliona evra. Pored kredita, 73.04 miliona su bespovratna sredstva iz EU, a iz budžeta u obilaznicu oko Niša otići će nešto više od 60 miliona evra.

Konačno, rešenje insfrastrukturnih i saobraćajnih problema u Nišu obradovalo je mnoge Nišlije. I Milan Lapčević smatra da je projekat dobro i pametno rešenje.

Neke Nišlije međutim nisu tako radosno dočekale ovu vest, jer pruga će opet proći kroz naselja. Iako na krajevima Niša, naselja kroz koja će proći pruga konstantno rastu, a u ovom trenutku biće srušeno više stambenih objekata.

Jedan od njih je i stambena zgrada na ulasku u Niš u kojoj živi 13 porodica. Stanar ove zgrade, M.I. kaže da su na stan od mašinske industrije u kojoj su radili njegovi roditelji čekali dosta dugo. Prvo su plaćali kiriju za život u njemu, a kada su dobili mogućnost da ga otkupe, sklopili su ugovor za otkup i danas duguju još 700.000 od ukupno 1,7 miliona koliko je ugovor iznosio za 55 kvadrata.

Sada, kada opet ostaju bez stana, M.I. kaže: “Ne znam, iskreno ne znam šta će biti na kraju. Kažu da niko neće biti oštećen, gleda se tržišna cena, bili su tu, slikali su, ne znam šta će biti. Ako bude neka normalna cena – pristaćemo i kupićemo neku kuću i to je to. Ali ako bude neka niska cena, nećemo pristati, ovo je ipak naše vlasništvo”, kaže on.

Međutim, ni on ni ostalih 12 porodica ove zgrade neće moći da biraju, kao ni vlasnici pedesetak kuća koje su se našle u sred projektnog plana za obilaznicu. Član Radne grupe za izmeštanje pruge Ministarstva građevinarstva i saobraćaja Ljubivoje Slavković kaže da ima mnogo problema tokom faze veštačenja koja je u toku. 

"Veštačenje radi firma iz Beograda jer ima ugovor sa Železnicom Srbije i radiće tržišnu vrednost stambenog prostora. S obzirom na loše stanje te zgrade, bojim se da li će ta naknada koja bude data njima omogućiti da na drugom mestu kupe stan. Imamo slučaj u naselju Pantelej da će morati da se uzme samo jedan metar od kuće zbog pruge, ali faktički, moraće da se ruši cela kuća. Problemi su i što pruga prolazi kroz neku njive koju deli na tri dela, i onda je veliki broj zahteva da država izuzme celu njivu jer ili ljudi više nisu u mogućnosti da priđu tom delu njive koji je ostao ili taj deo njive više nije ekonomičan i funkcionalan. U tom slučaju koristimo veštake poljoprivredne struke koji u postupku eksproprijacije obavezno izlaze na teren i daju svoju procenu o izuzimanju njive, i onda u prvom stepenu o tome odlučuje Uprava za imovinu svojim rešenjem“, kaže Ljubivoje Slavković i dodaje:

„Na ovo rešenje stranka ima pravo da se žali, a pošto je i Železnica stranka u postupku, takođe i ona može da se žali na rešenje Uprave. Iza toga, oni koji su zadovoljni, oni dobiju ponudu od Železnice. Oni koji su zadovoljni, potpišu ugovor i koriste sredstva, a oni koji nisu zadovoljni, vode upravni spor pred sudovima. To neće usporiti naš postupak izuzimanja zemljišta jer po Zakonu, mi imamo pravo da uđemo u posed jer je proglašen javni interes, a oni će voditi sudski spor dokle budu mogli u pokušaju da ostvare svoja prava, bilo u pogledu naknade s kojom nisu zadovoljni, bilo u pogledu da li je tu njivu celu trebalo izuzeti ili ne“, objašnjava Slavković.

U obuhvatu obilaznice oko Niša je 1620 parcela na 31 hektar privatnog zemljišta, a u postupku eksproprijacije ove parcele će prema već formiranim naknadama za poljoprivredno i gradsko građevinsko zemljište biti kupljene od vlasnika. U nadležnom ministarstvu kažu da se za gradsko građevinsko zemljište vlasnicima isplaćuje od 1.700 do 4.800 dinara po kvadratnom metru, dok je za poljoprivredno zemljište cena između 150 i 200 dinara po kvadratnom metru.

Da li je izmeštanje pruge iz centra Niša koja decenijama guši i građane i saobraćaj moglo i drugačije da se izvede? U Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za DW kažu da su ispitivane sve varijante buduće trase. Član Radne grupe za izmeštanje pruge Ljubivoje Slavković takođe kaže da bi uvek bilo nezadovoljnih građana:

„Nije postojala bolja varijanta, ovo je minimalni broj objekata u sve tri varijante idejnog projekta. Mi smo kroz projekat koji je radila i kontrolisala EU ispoštovali sve te evropske standarde i u pogledu udaljenosti objekata od pruge i u pogledu primene mera zaštite životne sredine i zaštite od buke“, kaže Slavković.

Doktorand iz oblasti saobraćaja i saobraćajnih sistema Vladimir Popović međutim smatra da je moglo i trebalo drugačije isplanirati ovu obilaznicu kako bi se problem zaista rešio.

„Adekvatno planiranje saobraćaja igra važnu ulogu u kvalitetu funkcionisanja jednog grada, u cilju ostvarivanja humanog sistema. Sadašnja pruga dijametralno preseca ceo grad, a trenutno predloženo rešenje, shodno pravilima struke samo premešta problem na drugu lokaciju dugoročno posmatrano. Već sada predloženi krak prolazi kroz naseljeno mesto, a dodatni problem čini i plan širenja grada koji upravo ka tom pravcu predviđa nova naselja. Ispravan predlog rešenja bi jedino bio udaljavanje pruge koja dugoročno ne ugrožava i ne ometa buduća putovanja sa aspekta funkcionalnosti i kvaliteta – to je optimalno rešenje koje diprinosi povećanju kvaliteta života građana u gradovima“, smatra Popović.

Obilaznica oko Niša duga je 22 km i do kraja ove godina predviđa se završetak imovinskih odnosa nakon čega sledi građevinska dozvola za gradnju. Narednih meseci će biti raspisan međunarodni tender za izbor izvođača radova koji će početi najverovatnije 2020. i biće završeni do 2023. godine. Paralelno je planirana i elektrifikacija te pruge kao poseban projekat.

Pitanje da li će postojeća pruga kroz Niš biti uklonjena, ili će biti iskorišćena za tramvajski saobraćaj – ostaje opet na gradskim vlastima da odluče. Još veće pitanje gradskih vlasti je šta će biti sa tridesetak porodica koje moraju biti iseljene. Prema rečima Ljubivoja Slavkovića, pored veštačenja za koje je Grad Niš u obavezi da završi možda već do kraja ovog meseca, u obavezi je da napravi i akcioni plan za raseljavanje svakog domaćinstva posebno.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android