Biljne vaši koje žive na drveću su poznate i kao lisne vaši. Na lipovom drvetu one provode zimu, a od proleća, s porastom temperature vazduha, počinju da se razmnožavaju. “Jedna larva je odrasla nakon pet do sedam nedelja i tada počinje da se sama reprodukuje“, objašnjava stručnjak za lisne vaši Tomas Time.

Za razmnožavanje tih bića mužjak nije neophodan – ono se odvija i putem partenogeneze, razvoja nove jedinke iz neoplođene jajne ćelije. „Lisne vaši su tako u stanju da proizvedu ogromne količine potomstva. Britanski istraživači su na jednom drvetu u Istočnoj Angliji izbrojali više stotina hiljada lisnih vaši.“

Hrane se sokom iz listova

Širom sveta postoji više od 5.000 vrsta lisnih vaši; u Nemačkoj ih ima oko 800. Na lipama u principu žive samo dve vrste. Jedna ima latinski naziv Patchiella reaumuri i živi na izdancima pri podnožju stabla. Njena druga generacija obično napušta stablo posle zime i traži stanište na drugim biljkama.

A vrsta koja je zapravo „odgovorna“ za lepljivu mednu rosu (medljiku) koja kaplje na automobile, ima naziv Eucallipterus tiliae i nastanjuje se obično na donjoj strani listova. Tamo se hrane sokom koji nalaze u floemu, provodnom tkivu listova, tako što ga probuše i praktično puste da im sok iz iscuri u želudac.

„Ono što vaši gutaju je supstanca u kojoj ima mnogo šećera i poneka aminokiselina“, kaže Time. Lisne vaši gutaju mnogo soka koji potom izlučuju u vidu ekskrementa. A to je zapravo medna rosa koja potom kaplje na zemlju. Ili na automobile, na kojima se ona suši i stvara onaj enervantan lepljiv sloj.

Lepljiva masa može relativno lako da se ukloni toplom vodom. Ali, ako se ne ukloni na vreme, može da postane problem. Jer, u njoj vole da se nastane gljivice koje lepljivu masu boje u crno, pretvarajući je u materijal koji može da ošteti auto-lak.

„Šumski med“

Mednu rosu ne vole samo gljivice, već i mravi i pčele, koji se njome rado hrane. Neki pčelari su specijalizovani za proizvodnju meda od medljike koji se, doduše, obično zove šumski med ili medljikovac. Pod tim nazivom se prodaje „zato što mnogi ljudi“, kako kaže Tomas Time, „ne bi bili oduševljeni kada bi na etiketi pisalo: izmet lisne vaši“.

Taj stručnjak kaže da na lisne vaši ne bi trebalo da gledamo samo kao na štetočine. Jer, švajcarski istraživači su primetili da na drveću ima više lisnih vaši ukoliko se ono nalazi na područjima sa većim zagađenjem vazduha.

Provodno tkivo listova drveća koje se nalazi pod stresom zbog zagađenja sadrži veću količinu azotnih veza, i na takvom drveću ima više lisnih vaši. U takvim slučajevima je količina lepljive medne rose ekstremno velika, ali ona ima i jednu korisnu osobinu: vezuje teške metale iz vazduha.

„To znači“, kaže Tomas Time, „da teški metali koje sadrže izduvni gasovi motornih vozila ne mogu da prodru duboko u stambene oblasti“. To je činjenica o kojoj valja dobro razmisliti i koju tek treba dobro istražiti, poručuje stručnjak.