„Ko od vas je do sada sreo nekog Jevreja?“ Na to pitanje učitelja u razredu jedne srednje stručne škole u Zolingenu vlada muk. Od dvadesetak đaka, stidljivo se podiže samo četiri-pet ruku. Jedan učenik ipak tačno dodaje: „Sigurno sam se već sreo sa nekim, ali nije sigurno da čovek to uopšte može da primeti.“

Kako bi se svesno organizovao takav susret, pokrenut projekat kontroverznog imena „Iznajmite Jevreja“ (Rent a Jew). „Da li poznajete nekog Jevreja? Ne?! Pa iznajmite jednog!“ – poziva njihova internet-stranica. Organizatori su sasvim svesno odabrali tako provokativan naziv, kako bi privukli pažnju. To je projekat Jevrejskog foruma za medije, mreže Jevreja koji rade u medijima u Nemačkoj.

U inicijativu se uključilo pedesetak žena i muškaraca jevrejske vere. Oni dolaze u škole ili drže seminare za grupe građana. Na taj način žele da uspostave kontakt i uklone predrasude. I Maša Šmerling i Monti Avijel Zev Ot dozvoljvaju da ih „iznajme“.

Svesna provokacija

Da li im smeta ime projekta? „Znamo da to zvuči prilično diskutabilno, ali svesno želimo da provociramo i da se tako upustimo u razgovor“, kaže Maša Šmerling. „Mnogi ljudi se uopšte ne usuđuju da izgovore re ’Jevrej’“, dodaje Ot, „ali tu se pre svega radi o kontekstu.“

Kao i mnogi drugi Jevreji, i Maša Šmerling je u Nemačku došla iz bivšeg Sovjetskog Saveza. Rođena je u Moskvi devedesetih, i zajedno s majkom bila je deo takozvanog „izbegličkog kontingenta“ koji je dogovoren između Kremlja i Bona, tada glavnog grada Zapadne Nemačke. „Pravih“, nemačkih Jevreja, na žalost ima veoma malo i oko 80 odsto od oko 200.000 ljudi jevrejske vere u Nemačkoj su takve izbeglice.

Ali i oni su se ozbiljno prihvatili toga da uklone predrasude koji još uvek vladaju prema Jevrejima. „Želimo da ljudima pružimo priliku da se sretnu s predstavnicima jevrejske zajednice. Želimo da vide da smo mi sasvim normalni ljudi“, kaže Maša Šmerling. Ali naravno, to je i prilika da pripadnici drugih vera nešto nauče o judaizmu: „Želimo da pokažemo u kolikoj meri je judaizam otvoren i šarolik.“

Ne poznaju nijednog, ali antisemitizam raste

Apsurdno je to da – možda baš zato što u Nemačkoj ima toliko malo osoba jevrejske vere – raste broj antisemitskih incidenata. Prema Centru za istraživanje antisemitizma u Berlinu, 2015. je bilo 34 odsto više takvih ispada, nego u godini pre toga. I svetski mediji izvestili su kada su jednog mladića napala tri muškaraca zato što je nosio kipu (tradicionalnu jevrejsku kapu).

Učenici sa kojima razgovara ovaj par „iznajmljenih Jevreja“ žele da znaju da li su nekada bili napadnuti. Ot priča da su ga maltretirala trojica muškarca kada su videli da i on nosi kipu, i da su provokativno uzvikivali: „Palestina“. Nakon toga izvukao je sledeću pouku: „U Berlinu jednostavno ima delova u kojima više ne nosim moju kapu. U takvim situacijama, moja bezbednost je na prvom mestu.“ Ali nije sve tako loše, dodaje: „Već mnogo puta sam bio uvučen u zanimljive razgovore, jer su ljudi bili radoznali i sami su počeli razgovor.“ Ohrabruje ga, kaže, kad tako nešto vidi.

Učenici se polako opuštaju, to je prilika da i gosti postave neko pitanje: „Što vam prvo pada na pamet kad pomislite na Jevreje?“ Opet muk. Neko stidljivo kaže: „Jevreji su obrazovani.“ „To nije loša osobina“, odgovara Maša Šmerling, „ali sigurno da to ne važi za sve Jevreje.“

Ima nas i glupih i obrazovanih, bogatih i siromašnih...

„Novac“, dodaje drugi učenik.  Čitav razred se smeje. „To je stara predrasuda, ali na žalost, ni ona nije tačna. Gotovo nikakav novac nije ostao za menem ako ga je ikada i bilo u mojoj porodici“, kaže Maša Šmerling. Ot dodaje kroz smeh: „Pa da, zar ne bi bilo lepo da dobijete vreću sa novcem ako konvertirate u judaizam?“

Justin ima sedamnaest godina i jedan je od učenika koji je učestvovao u razgovoru. Priznaje da mu je to prvi put da je uopšte razgovarao s nekim od Jevreja: „Mislim da je važno da saznamo kako žive pripadnici drugih vera.“ Njegov drug iz razreda Muhamed takođe je pre razgovora bio radoznao: „Naučio sam mnogo o svakodnevnici među Jevrejima. Ali sam naučio i da mnogo toga što sam do sada slušao o njima, nije tačno.“

Za Šmerlingovu i Ota rušenje starih predrasuda znači da je već obavljeno pola posla. „Sada imamo priliku i da ih potpuno uklonimo. Započeti razgovara predstavlja rešenje svakog problema. Umesto da govorimo o ’onima drugima’, moramo međusobno da razgovaramo.“