Pre nešto više od dve nedelje Nuriel Zarifi konačno je mogao ponovno da otvori svoj kafić u Zapadnom Jerusalimu. Radio je doduše i pre toga, ali zbog pandemije mu je bilo dozvoljeno da prodaje samo kafu za poneti. Ali sad gosti smeju i da sednu u njegov kafić – i unutra i na terasi – i da popiju kafu ili pojedu sveže pecivo. Nakon tri duga lokdauna i nakon što je skoro svaka druga odrasla osoba u Izraelu već dobila i drugu dozu cepiva, ta zemlja ukinula je mnogobrojne restrikcije – i to neposredno pred parlamentarne izbore.

-pročitajte još: Vakcinacija u Izraelu: „Brinem za rodbinu u Nemačkoj“

„Nekoliko puta sam pomislio da je sad stvarno dosta, da neću izaći na izbore“, kaže Zarifi. On je inače već odavno simpatizer konzervativne stranke Likud izraelskog premijera Benjamina Netanjahua. „Ali onda vidim svu tu mržnju protiv Netanjahua. I što god on napravi, nije dobro. Kritikuju ga. To me je motivisalo da izađem na izbore i glasam za njega!“

Izraelci danas (23.3.) biraju po četvrti put u poslednje dve godine. Krajem prošle godine raspala se, naime, vlada, odnosno koalicija Benjamina Netanjahua (Likud) i Benija Ganca (Plavo-beli). Sudeći po anketama, Plavo-beli na ovim izborima neće igrati neku značajniju ulogu. Birači levog centra Gancu još uvek nisu oprostili što je nakon prošlih izbora ušao u koaliciju s Netanjahuom – čovekom kojeg su simpatizeri Plavo-belih po svaku cenu hteli da svrgnu s vlasti.

Na biračkim listićima jesu imena partija, ali se u stvari i ovoga puta, kao i na prošla tri izbora, radi se o referendumu – za ili protiv Netanjahua. Dugovečni premijer tu dužnost obavlja već 12 godina, zbog sumnje u korupciju mora da se brani pred sudom, a čini se da on kao osoba već godinama unosi sve veći jaz u izraelsko društvo.

-pročitajte još: Da li je vreme da Netanjahu ode?

Za ugostitelja Zarifija sve to nije odlučujuće: „Ljudi mi kažu, pa zašto ne podržiš promenu, zašto ne glasaš za Jaira Lapida ili Gidona Sara?“ To su inače dvojica aktuelnih konkurenata trenutnom šefu vlade. „A ja im onda uvek kažem, zatvori oči pa zamisli koji je to čovek koji može da vodi zemlju. Kad ja zatvorim oči, vidim Netanjahua. I pritom se dobro osećam“, naglašava Nuriel Zarifi:

„Mogu na njega da se oslonim i taj osećaj sam imao još na početku korona-krize. On je kupio vakcine, on je izabrao život.“

Novi početak?

Ali i vlada je, baš kao i premijer Netanjahu, tokom protekle godine često kritikovana  zbog kriznog menadžmenta. I to prilično oštro. Hiljade demonstranata je zbog njegove korona-politika izašlo na ulice. Mnogi su zahtevali Netanjahuovu ostavku zbog optužbe za korupciju. U subotu 13. marta takođe je održan veliki protest. Demonstranti su poručivali da su nezadovoljni opštom situacijom u zemlji. Problem pritom nije bila kampanja vakcinacije, kojom su mnogi Izraelci zadovoljni, i zbog koje i premijer, ali i izraelski zdravstveni sektor uživaju poverenje.

Maja Rimer je tokom prošle godine često bila na anti-vladinim protestima u Jerusalimu: „Volela bih da imamo političare koji su tu za nas, a ne političare koji se brinu samo oko sebe“, kaže mlada Izraelka. Rimer se nada suštinskim promenama i pritom je zabrinuta zbog toga što postoji velika verovatnoća da će uskoro biti održani i peti izbori za samo dve godine: „Ovo su četvrti izbori, i ne deluje mi kao da su poslednji. Ne izgleda mi baš kao da je to odgovor na sve ovo kod nas.“

U martu pre godinu dana, pa onda ponovo u septembru i decembru, vlada je uvela stroge restrikcije, odnosno strogi lokdaun. Krajem prošle godine broj novih infekcija je porastao, a istovremeno je Netanjahu započeo s kampanjom vakcinacije. Izrael je od Bajontek/Fajzera dobio dovoljnu količinu vakcina, a zauzvrat su farmaceutskim firmama na raspolaganje stavili podatke vakcinisanih ljudi. U ovom trenutku je skoro svaka druga (odrasla) osoba u Izraelu i revakcinisana, a nekoliko nedelja uoči izbora brojna ograničenja su ukinuta.

Poslednje ankete koje su objavili izraelski mediji u petak uoči izbora pokazale su da Likud može da računa s 29 do 32 mandata, odnosno da bi opet mogao da bude najjača stranka u novom sazivu izraelskog parlamenta Kneseta. Valja napomenuti da, iako predizborne prognoze u Izraelu nisu uvek pouzdane, one ipak otkrivaju preferencije birača. Dva veća partijska bloka se bore za vlast i žele da formiraju vladajuću koaliciju – ali to bi moglo da bude komplikovano. Potrebno je skupiti većinu, to jest 61 od 120 poslanika koliko ih ima u Knesetu. Dodatni problem je to što uoči izbora još uvek nije sasvim i do kraja jasno ko je s kim u koaliciji.

Netanjahu se, kao i uvek, oslanja na ultra-ortodoksne stranke i za formiranje vlade će mu biti potrebni poslanici jedne male ekstremističke stranačke alijanse (Religious Zionism). Netanjahuu bi, ako je verovati anketama, mogla da bude potrebna i pomoć nacionalno-religiozne stranke Jamina („Udesno“) Naftalija Beneta. A on je do sada odbijao da kaže s kime (ne) želi u koaliciju. Nejasno je i da li će aktuelni premijer dobiti i podršku i jedne male arapsko-izraelske partije (Ujedinjena arapska lista/Ram) nakon što je ona uspela da po prvi put osvoji i naklonost arapskih birača.

Netanjahu je u predizbornoj kampanji naglašavao svoje spoljno-političke uspehe, na primer mirovni sporazum s Ujedinjenim Arapskim Emiratima ili Bahreinom, alio glavna tema je bila brza kampanja vakcinacije koju se hvali u čitavom svetu, odnosno „otvaranje“ zemlje. Sećanje na tri duga lokdauna bledi. „Čak 180 premijera i predsednika država pozvalo je Fajzer i Modernu, i nisu im se javili. A meni su se javili“, rekao je nedavno Netanjahu. „Ja sam uspeo da ih uverim u to da bi Izrael mogao da bude model uspešne kampanje cepljenja. I baš to se dogodilo. I ko će sad sve to da nastavi? Neće ni Lapid, ni Benett, a ni Gidon. Oni to ne mogu. Mogu samo ja!“

Anti-Netanjahu-blok

Njegovi protivnici okupili su se oko slogana „Sve, samo ne Netanjahu“. Neke od tih partija ranije su bili koalicioni partneri aktuelnog premijera. Jedan od lidera opozicionog bloka je Jair Lapid, šef centrističke partije „Postoji budućnost“ (Ješ Atid). Lapid je bio ministar finansija u jednoj ranijoj Netanjahuovoj vladi, a sada je vodio dosta opuštenu kampanju u kojoj se bavio temama kao što su demokratija i ekonomija, ali je i kritikovao vladinu politiku tokom pandemije.

Prema poslednjim anketama, Ješ Atid bi mogao da osvoji 18 do 20 mandata, a to bi značilo da bi Lapidova stranka mogla da bude druga najjača politička snaga u novom Knesetu, odmah iza Likuda. „Još uvek ima veoma mnogo ljudi koji nisu odlučili za koga će da glasaju. Radi se o otprilike deset mandata“, smatra Lapid. I dodaje: „Oni bi trebalo da znaju da ćemo, ako ne podrže Ješ Atid, dobiti mračnu, rasističku, homofobnu i ucenjivačku vladu. Mi moramo da postanemo jaka snaga kako bi doveli do promena.“

Na desnici se za naklonost birača (i protiv Netanjahua) bori bivši Likudov član Gidon Sar, sa svojom novom partijom „Nova nada“. Naftali Benet, šef nacionalno-religiozne partije „Jamina“ i bivši izraelski ministar odbrane, za sada sve opcije drži otvorenim. On kaže da želi da postane premijer, ali uopšte ne otkriva u koju koaliciju bi ušao. „Imamo posla s tri ili četiri vodeća političara iz anti-Netanjahu-bloka koji se doduše zajedno bore protiv aktuelnog premijera, ali su politički potpuno rascepljeni“, ukazuje politikolog Maoz Rozental iz Interdisciplinarnog centra u Hercliji. On napominje da je zbog toga ograničen prostor za saradnju i formiranje koalicija: „To je ta kompleksnost ovih izbora.“

Prve prognoze biće objavljene u utorak uveče, u 20 sati po lokalnom vremenu, odmah nakon zatvaranja biračkih lokala.  Zbog mera protiv korone i dodatnih glasačkih mesta za korona-pacijente i ljude u karantinu, i prebrojavanje glasova bi moglo da potraje malo duže nego inače, poručuju iz izraelske Izborne komisije. Mnogi birači su zabrinuti zbog mogućnosti da nakon toga ponovo dođe do višenedeljnih teških koalicionih pregovora, da se ponovi pat-situacija u parlamentu ili čak da dođe i do novih izbora, petih izbora za samo dve godine.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.