Krajem novembra prošle godine Izrael i radikalna šiitska milicija Hezbolah postigli su dogovor o 60-dnevnom primirju, nakon 13 meseci povremeno žestokih borbi. Ono formalno ističe u ponedeljak 26. januara.

Sukob je izbio nakon što je Hezbolah počeo gotovo svakodnevno da napada Izrael, neposredno nakon terorističkog napada radikalno-islamističkog Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023.

Primirje dogovoreno u novembru predviđa, između ostalog, da se Izrael do noći 26./27. januara potpuno povuče iz južnog Libana. S druge strane, Hezbolah mora da se povuče s teritorija južno od reke Litani, koja teče oko 30 kilometara paralelno s izraelskom granicom.

Do sada obe strane delomično krše sporazum. Izrael je koristio nasilje u potrazi za skrivenim skladištima oružja radikalne šiitske milicije u naseljima južnog Libana. Istovremeno, prema izveštajima medija, neke jedinice Hezbolaha još uvek su prisutne na terenu.

Ipak, i Izrael i Hezbolah, ali i libanska država koja se nalazi u trajnoj krizi, načelno su zainteresovani za održavanje primirja, smatra Merin Abas, šef libanskog projekta nemačke Fondacije Fridrih Ebert u Bejrutu.

Hezbolah ozbiljno oslabljen

Jasno je i da mnogi građani na obe strane žele nastavak do sada uglavnom stabilnog primirja. „Hezbolah trenutno nije u stanju da ponovo započne borbu s Izraelom“, kaže Abas za DW. „U poslednjih nekoliko meseci izgubili su oko 2.500 boraca“ – a ubijen je i vođa Hezbolaha, Hasan Nasralah.

Osim toga, Izrael je „veoma precizno napadao arsenale oružja te organizacije“, kaže Abas.

Uz to je pad Asadovog režima u Siriji Hezbolahu oduzeo važan izvor snabdevanja oružjem, municijom i novcem, i ozbiljno ograničio kretanje boraca između Irana i Sirije preko Iraka. „To značajno slabi organizaciju“, zaključuje libanski stručnjak.

Ključna uloga libanske države

Ključnu ulogu u sprovođenju primirja ima libanska država. Njen zadatak je, između ostalog, da do isteka sporazuma libanska vojska preuzme položaje koje je Hezbolah napustio i da spreči stvaranje vakuuma moći u južnom Libanu.

Zbog toga je Liban brzo sproveo još jedan element sporazuma – izbor novog predsednika. Imenovan je i novi premijer. Novi predsednik Jozaf Aun i premijer Navaf Salam sada moraju brzo da deluju, s obzirom na to da Liban još uvek nema vladu koju je odobrio parlament.

Kako navodi francusko-libanski list L’Orient-Le Jour, pritisak za hitno formiranje nove vlade sada je ogroman. Malo je verovatno da će takva vlada biti formirana i odobrena do isteka roka iz primirja, ali čak i politički dogovor o novom kabinetu bio bi značajan korak. Formiranje vlade formalno je predviđeno za pravilno sprovođenje sporazuma.

Izraelski bezbednosni interesi

Izrael bi, prema sporazumu, trebalo da povuče svoje trupe iz južnog Libana u roku od nekoliko dana. Ostaje neizvesno da li će se to i dogoditi. Prema katarskom listu The New Arab, izraelska vojska povukla se samo iz dva naselja, dok je u 60 drugih i dalje prisutna. Libanske vlasti zabeležile su oko 470 kršenja sporazuma od strane Izraela, s 32 poginule i 39 ranjene osobe.

Izrael je, prema regionalnim medijima, izjavio da će morati da ostane u južnom Libanu još 30 dana. Prema listu The Jerusalem Post, razlog je sporo napredovanje libanske vojske, koja bi trebalo da preuzme položaje Hezbolaha. Dok ona nije prisutna, Izrael tvrdi da mora da spreči da oružje padne u pogrešne ruke.

Obnova bez Hezbolaha?

Za Liban je ključna brza obnova zemlje, naročito njenog juga, kaže stručnjak Merin Abas. „Važno je da se šiiti proterani s juga vrate svojim kućama i da libanska država rukovodi obnovom, a ne Hezbolah. Do sada je Hezbolah imao paralelnu socijalnu infrastrukturu, recimo imao je sopstvene bolnice. Taj sistem mora biti okončan. Ljudi moraju da osećaju da se država brine za njih“, smatra Abas.

Ali, libanskoj državi nedostaju sredstva za obnovu. Zato je ključno da u tom procesu učestvuje međunarodna zajednica, naročito SAD i Saudijska Arabija.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku