Nakon svrgavanja režima Bašara al Asada u Damasku, izraelsko vojno napredovanje u Sirijiizazvalo je uzbunu.

Prvobitno je premijer Benjamin Netanjahu izjavio da je napredak bio privremena mera da se osigura bezbednost Izraelana granici sa Sirijom, gde paravojske koje nisu povezane sa novom vladom koju predvodi Hajat Tahrir al Šam (HTŠ), nastavljaju da se bore za vlast.

Međutim, prošle sedmice, kada je Netanjahu posetio najvišu tačku zauzetog regiona, planinu Hermon, sa pogledom na Damask, Bejrut i Jerusalim, rekao je da će „ostati... dok se ne pronađe drugi aranžman koji će jemčiti bezbednost Izraela“.

Nova sirijska vlada ne bi trebalo da bude formirana pre marta 2025. godine.

Zabrinutost zbog izraelskog zauzimanja sirijske teritorije porasla je prošle nedelje nakon što je Netanjahu najavio da će Izrael ulagati u infrastrukturu na Golanskoj visoravni, koja se nalazi na jugozapadu Sirije.

Cilj Izraela je da udvostruči sadašnju populaciju od oko 50.000 ljudi koji žive na planinskoj Golanskoj visoravni. Nju je Izrael okupirao nakon Šestodnevnog rata 1967. godine.

Otprilike polovina stanovnika su izraelski Jevreji, a druga polovina su Druzi koji sebe posmatraju kao Sirijce, iako formalno imaju prebivalište u Izraelu. 

Izrael je 1981. anektirao Golansku visoravan. Raniji i budući predsednik SAD Donald Tramp priznao je 2019. godine Golansku visoravan kao izraelsku teritoriju.

Ujedinjene Nacije, Evropska Unija i većina drugih zemalja i dalje ovu oblast smatraju sirijskom teritorijom pod izraelskom okupacijom.

Nedavno okupirano područje je sirijska strana prethodno demilitarizovane tampon zone pod kontrolom Ujedinjenih nacija, površine je od oko 400 kvadratnih kilometara i nalazi se između anektirane Golanske visoravni i Sirije.

Zona je uspostavljena kao deo primirja tokom arapsko-izraelskog rata 1973. godine i od tada je pod kontrolom oko 1.100 vojnika Ujedinjenih nacija.

U međuvremenu lider HTŠ-a Ahmed al Šara osudio je vojne operacije Izraela. On je takođe istakao da Sirija ne traži vojni sukob sa Izraelom. Umesto toga, nova sirijska vlast je podnela žalbu Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Zašto je Izrael zauzeo dodatnu teritoriju?

Analitičari se sada pitaju da li je cilj Izraela da proširi svoju teritoriju, da uspostavi tampon zonu pod svojom kontrolom duž granice sa Sirijom, sličnu tampon zoni na granici sa Libanom i planiranoj tampon zoni na granici sa Gazom? Ili je ovaj potez zaista privremen?

Izrael je ranije govorio o ulozi Asadovog režima u transportu iranske vojne opreme libanskoj paravojsci Hezbolah. Posmatrači ukazuju da su ti transporti sada zaustavljeni.

Iran i Hezbolah su se borili za Asadov režim i protiv pripadnika HTŠ-a, pa se čini malo verovatnim da će nova vlast u Damasku biti prijateljski raspoložena prema Teheranu.

„Za Izrael, kao najmoćniju vojsku u regionu, bilo je lako da započne otimanje zemlje s obzirom na prevrat i tranzicionu situaciju u Siriji i fokus novog lidera na osnovna pitanja unutar zemlje“, rekao je Džamal Sagir, profesor na Institutu za proučavanje međunarodnog razvoja na kanadskom Univerzitetu „Mekgil“. „Međutim, biće izazov preokrenuti situaciju u kratkom roku“, rekao je on.

Po njegovom mišljenju, novoj sirijskoj administraciji biće potrebno vreme da uspostavi vlast, obnovi vladu i definiše prioritete. „Ali do tada će suverenitet njihove zemlje već biti na kocki“, predviđa on.

Josi Mekelberg iz londonskog trusta mozgova Četam haus, smatra da je „privremeno“ ključna reč u ovoj situaciji. „Privremenost koje se pretvara u trajno stanje postaje okupacija, a okupacija obično vodi otporu, a ne dobrosusedskim odnosima“, rekao je on za DW.

Međutim, po njegovom mišljenju, zabrinutost Izraela za bezbednost se takođe mora shvatiti ozbiljno. „Izrael ima dužnost da obezbedi svoje granice, ali ne trajnom okupacijom ili vojnom agresijom“, rekao je Mekelberg za DW.

Ako bi umesto toga, snage Ujedinjenih nacija bile zadužene da obezbede graničnu oblast, situacija bi se mogla stabilizovati, rekao je on.

Golanska visoravan kao adut za pregovore?

Arapske zemlje su osudile potez Izraela. U zvaničnom saopštenju koje je prošle nedelje objavila Saudijska novinska agencija, Rijad je istakao važnost poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta Sirije, ponavljajući da je Golanska visoravan okupirana sirijska zemlja.

„Arapske države ne smatraju ni na koji način opravdanim izraelsko širenje i stvaranje tampon zone na teritoriji Sirije“, rekla je za DW Sanam Vakil, direktorka programa za Bliski istok i Severnu Afriku u Četam hausu.

Prema njenom mišljenju, Izrael ne vidi da ova politika smanjuje njegove šanse za širu integraciju na Bliskom istoku.

Izrael je normalizovao odnose sa nekoliko arapskih zemalja, poput Sudana, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Maroka tokom prvog mandata Donalda Trampa, a njegov drugi mandat predsednika SAD počinje u januaru.

Međutim, pregovori Izraela i Saudijske Arabije, koja je najuticajnija arapska zemlja i čuvar svetih džamija Meke i Medine, zaustavljeni su nakon napada Hamasa na Izrael 7. oktobra prošle godine i rata u Gazi koji je usledio.

Ipak, Sami Hamdi, generalni direktor londonske kompanije za rizik i obaveštajne poslove International Interest, ne veruje da bi izraelsko zauzimanje sirijske teritorije, privremeno ili ne, moglo da ugrozi mogućnost normalizacije odnosa sa Saudijskom Arabijom.

Prema njegovom mišljenju, suverenitet Sirije na Golanskoj visoravni neće biti tema.

„Zahtevi Saudijske Arabije ostaju isti, Rijad želi bezbednosni sporazum sa Sjedinjenim Državama u stilu NATO-a, koji bi garantovao zaštitu od Irana, želi veću podršku za ekonomske reforme svoje Vizije 2030, i želi pristup nuklearnoj tehnologiji“, rekao je Hamdi za DW.

Dodao je da je „važno naglasiti da čak ni (nezavisna država) Palestina nije ključni faktor u procesu normalizacije između Saudijske Arabije i Izraela“.