Prema ograničenim informacijama koje je objavila nemačka vlada, dronovi Heron TP koje je ugovorom o lizingu Nemačka iznajmila od Izraela, izraelska vojska (IDF) možda koristi u aktuelnom sukobu na Bliskom istoku. Ti dronovi, koji mogu biti naoružani i korišćeni za otkrivanje ciljeva i nadzor, deo su flote koju je nemačka vlada iznajmila od Izraela 2018. za vreme kancelarke Angele Merkel.

U oktobru 2023. kada je izbio rat u Gazi, nemački vojnici obučavali su se na tim dronovima u Izraelu. Ubrzo nakon toga, dronovi su, „iz solidarnosti s Izraelom“, predati IDF-u, kako je tada objasnilo nemačko Ministarstvo odbrane. Predaja dronova bila je deo vojne podrške koju je nemački ministar odbrane Boris Pistorijus obećao Izraelu na samitu, nakon terorističkog napada Hamasa 7. oktobra.

Međutim, u narednim mesecima nije bilo jasno da li Nemačka i dalje plaća taj ugovor o lizingu, čija je vrednost procenjena na oko milijardu evra. Informacija dobijena u aprilu na osnovu zahteva za slobodu informacija, pokazala je da je ugovor sa Izraelom i dalje „aktivan“, dakle nemačka i dalje plaća lizing, ali Bundesver više nema pristup tim dronovima.

Upotreba dronova na Bliskom istoku

Prema proizvođaču, Israel Aerospace Industries (IAI), dronovi Heron su bespilotne letelice koje lete na srednjoj visini s dugim trajanjem leta i mogu da nose „raznovrsno oružje“.

U Izraelu su poznate pod imenom „Eitan“. Imaju raspon krila od 26 metara i mogu da ostanu u vazduhu više od 30 sati. S maksimalnom visinom leta do 13.700 metara, operišu iznad komercijalnog vazdušnog saobraćaja.

Prema više medijskih izveštaja, IDF je koristio dronove Heron u ratu u Gazi, kao i u vojnim operacijama na jugu Libana.

Početkom septembra, Hezbolah je tvrdio da je presreo jedan dron Heron koji je ušao u libanski vazdušni prostor i bio primoran da se povuče. Dronovi su postali ključni deo strategije izraelske vojske u ratu u Gazi. Prema stručnom časopisu Defense News, od napada Hamasa 7. oktobra 2023. IDF je iznad Pojasa Gaze pored drugih tipova dronova koristio i Heron TP.

Paradoks preciznosti

Dronovi su poslednjih godina preuzeli sve značajniju ulogu u ratovanju jer su u stanju da lete iznad cilja mnogo duže od konvencionalnih ratnih aviona i mogu da prikupljaju preciznije podatke – pre i posle napada. To je rezultiralo onim što kritičari često nazivaju „paradoksom preciznosti“: činjenica da su dronovi sposobni za preciznije udare otvara mogućnost češćih napada jer se koriste u situacijama kada se avioni ne bi koristili. To, kako tvrde kritičari, dovodi do većeg broja smrtnih slučajeva civila.

„Ciljate, na primer, jedinice Hamasa, ali ako su oni u okruženju gde je mnogo civila – a to je u gusto naseljenim područjima poput Gaze teško izbeći, uvek postoji visok rizik da će i civili biti ubijeni ili povređeni“, objašnjava u razgovoru za DW Maks Mučler, vodeći istraživač iz Bon International Centra za istraživanje sukoba (BICC).

Kršenje međunarodnog prava

Mogućnost da bi dronovi Heron mogli da budu korišćeni za kršenje međunarodnog prava u ratu u Gazi, istakla je Nikaragva početkom godine u svojim optužbama protiv Nemačke pred Međunarodnim sudom pravde prema Konvenciji UN o genocidu.

Branioci nemačke vlade odbacili su optužbe: „Dok su nemački vojnici trenirali na njima, dronovi nisu bili naoružani. Nakon 7. oktobra, nemačko vojno osoblje napustilo je Izrael jer njihova bezbednost nije mogla biti garantovana; tako da je njihova obuka na izraelskom tlu privremeno prekinuta.“

Osim informacije da Nemačka i dalje plaća lizing za dronove, nemačka vlada nije voljna da otkrije više detalja o tom ugovoru.

Na upite Bundestaga i DW početkom ove godine, Ministarstvo odbrane je izjavilo da su detalji ugovora o dronovima sa Izraelom klasifikovani kao poverljivi. 

„Otvoreno odgovaranje na pitanje moglo bi otkrivanjem osetljivih informacija da optereti multinacionalnu saradnju u okviru projekta German Heron TP i posebno odnose između Izraela i Nemačke“, odgovorilo je Ministarstvo na pitanje opozicione stranke Savez Sara Vagenkneht BSW.

Nezadovoljstvo reakcijom Ministarstva odbrane

Rut Rode, istraživačica britanske grupe Shadow World Investigations UK, koja je podnela zahtev za slobodu informacija nemačkom Ministarstvu odbrane, nije zadovoljna odgovorom. Ona kritikuje i to što je nemačka vlada u odgovoru na drugi zahtev izjavila da nema „nema stručnih mišljenja, procena ili drugih dokumenata“ o tome da li dronovi koje je obezbedila Nemačka možda krše međunarodno pravo u Gazi.

„Palestinci u okupiranim teritorijama s pravom su uplašeni od dronova na nebu“, kaže Rode za DW. Nemaju mogućnost da saznaju da li ih dronovi nadgledaju ili im prete smrću.

Istraživač BICC-a Mučler u principu nema prigovor na lizing dronova od strane Nemačke, ali smatra problematičnim to što su Izraelu prepuštena dva drona. 

„Razumljivo je da je ubrzo nakon 7. oktobra doneta ta odluka. Ali, zapravo bi tu odluku sada trebalo poništiti, s obzirom na sve veći broj izveštaja o kršenju humanitarnog međunarodnog prava u Gazi od strane izraelskih snaga koje tamo koriste i naoružane dronove.“

Kritike ugovora o dronovima zbog kolateralne štete

Prvobitni ugovor o lizingu, zaključen 2018. za vreme kancelarke Angele Merkel (CDU) i ministarske odbrane Ursule fon der Lajen (CDU), izazvao je kontroverze u nemačkom parlamentu.

Tadašnja opoziciona stranka Zeleni izrazila je zabrinutost zbog mogućnosti da Nemačka koristi naoružane dronove.

A socijaldemokrate, tada u koaliciji sa CDU i CSU, promenili su stav, odnosno odrekli se obećanja koje su dali tokom izborne kampanje 2017. da neće podržati ugovor o dronovima.

Mučler ističe da je tada i u javnosti bilo mnogo kritike. „U javnom diskursu dronovi su imali veoma negativan imidž, uglavnom zbog njihove upotrebe od strane SAD u ’rata protiv terorizma’ posle 11. septembra 2001. Mediji u Nemačkoj bili su izuzetno kritični, jer su često sugerisali da upotreba dronova znači prihvatanje velike kolateralne štete.“

*ovaj članak je najpre objavljen na engleskom jeziku