Prve rezultate izbora u Izraelu desničarska opozicija ocenila je kao „dobar početak“. Uočljiva je, naime prednost političkog saveza desnih stranaka pod vođstvom Benjamina Netanjahua. Ali, sigurnost će doći tek nakon što se prebroje svi glasovi – i to bi, kažu desničari, „trebalo da budu prave brojke, a ne pogrešne“.

Netanjahuova stranka Likud, tvrdi naime da je bilo pokušaja falsifikovanja izbora i to u onim delovima Izraela koje naseljavaju Arapi. Izborna komisija odgovara međutim da joj „nije poznato da ima nekih vanrednih slučajeva“.

Konačan uspeh Likuda i Netanjahua u velikoj meri zavisi od uspeha arapske stranke Balad. Ona je za sada nešto ispod cenzusa koji u Izraelu iznosi 3,25 odsto. Ako uđe u parlament, to bi desnici moglo da ugrozi većinu.

Iznenađenja nisu iznenađenje

Trenutno je tesno. Prema prognozama, blok ekstremne desnice i religioznih stranaka mogao bi da osvoji 61 do 62 mesta u Knesetu (od ukupno 120 poslaničkih mesta). Johanan Plesner iz Izraelskog demokratskog instituta zato upozorava da je još suviše rano za proglašavanje pobednika. I na prethodnim izborima je, podseća, bilo značajnih razlika između procena na osnovu izlaznih anketa i konačnog ishoda.

Napeto je i zbog toga što je na ovim izborima zabeležen najveći odziva birača još od 1999. – i to iako su analitičari procenjivali da vlada zamor od politike. Ovo je već peti put u manje od četiri godine da su građani pozvani na birališta, a rezultati su po pravilu krhki i kratkog veka. I dosadašnja koaliciona vlada Jaira Lapida potrajala je jedva godinu dana, iako je u njoj po prvi put u istoriji zemlje učestvovala i jedna stranka izraelskih Arapa. No, ponovni uspeh te koalicije na ovim izborima je malo verovatan.

Za Netanjahua (73) je ovo i pitanje lične budućnosti. Ako bi opet bio izabran za šefa vlade, mogli bi da budu obustavljeni postupci u optužbama zbog korupcije u vreme dok je bio premijer.

aš/rb/fw (AFP, AP, dpa, Reuters)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.