U nedelju (24. novembar) izraelska krajnje desničarska Vlada jednoglasno je odlučila da sankcioniše dnevni list Harec, najstarije novine u zemlji.

Potez je inicirao ministar komunikacija Šlomo Karhi iz Likuda, stranke premijera Benjamina Netanjahua.

Deluje da je u pitanju odgovor na to što Harec kritički izveštava o ratu Izraela i Hamasa, kao i na govor izdavača lista Amosa Šokena koji je sugerisao da bi neki vladajući političari trebalo da dospeju na listu sankcija jer krše međunarodno pravo.

Vlada je usvojila predlog da Harec više ne dobija državne oglase kao i da ga od sada zvaničnici bojkotuju nedavanjem izjava. Poziva se i da državni činovnici i zaposleni u državnim firmama otkažu sve pretplate na taj levo-liberalni list.

Harec objavljuje na hebrejskom i engleskom i uživa međunarodni ugled. U saopštenju su naveli da je odluka Vlade „još jedan korak na Netanjahuovom putu ka dokidanju izraelske demokratije“.

„Kao njegovi prijatelji Putin, Erdogan i Orban, i Netanjahu pokušava da ućutka kritičke nezavisne novine“, dodaje se.

Noa Landau, zamenik glavnog urednika lista, na platformi Iks je napisao: „Nećemo biti zastrašeni.“

Solidarnost s Harecom

Potez vlasti naišao je na brojne kritike u organizacijama koje se bave slobodom štampe i novinarskoj zajednici. „Zabrinjavajuće je jer žele da unište čuvare kapije, a mediji su čuvari kapije“, rekla je za DW Anat Saragusti, predsednica Izraelskog novinarskog udruženja.

„Postoji solidarnosti među svim novinarima i medijima koji razumeju da je ovo velika stvar“, dodala je ona.

Upozorila je da ovo nije prvo pokušaj da se ograniči sloboda štampe i podsetila na pokušaje da se zatvori javni servis kao i na kampanje zastrašivanja protiv pojedinih novinara.

Naum Barnea, poznati komentator dnevnih novina Jediot Anronot piše: „Dok su desetine raketa Hezbolaha, organizacije koju smo već pobedili, letele nebom nad glavama i milioni zabrinutih Izraelaca žurili u skloništa, naša Vlada bila je zauzeta pitanjem koja zbilja preokupira naše ministre: kako da finansijski pokopaju jedan medij.“

Govor izdavača u žiži

Ministar komunikacija Karhi je na mreži Iks pravdao potez. Nećemo, piše, „dozvoliti realnost u kojoj izdavač novina u Izraelu zove na sankcije protiv države i podržava neprijatelje države usred rata, a još uvek biva finansijski podržan od države“.

„Hoćete da čitate otrov u Harecu? Slobodno. Mi samo prestajemo da ih finansiramo“, dodao je on. Prema Karhiju, ne interveniše se u slobodu štampe već u „finansiranje otrova protiv države i armije“.

U oktobru je Amos Šoken, izdavač Hareca, pozvao na međunarodne sankcije protiv izraelskih lidera tokom jednog događaja koji je njegov list organizovao u Londonu.

„Mora se uspostaviti palestinska država, a jedini način da se to postigne je, mislim, da se primene sankcije protiv Izraela, protiv lidera koji se tome protive i protiv naseljenika koji su na okupiranim teritorijama u suprotnosti sa međunarodnim pravom“, rekao je Šoken prema izveštajima.

Govor je naišao na kritike kod kuće, čak i među novinarima Hareca, najviše jer je Šoken navodno Palestince nazvao „borcima za slobodu".

U uvodniku Hareca je pisalo da svaka organizacija koja napada civile jeste „teroristička organizacija, a njeni članovi su teroristi. Sigurno nisu borci za slobodu.“

Šoken je pokušao da pojasni govor, tvrdeći da se pominjanje boraca za slobodu nije odnosilo na Hamasove militante.

Bez obzira na to, novinari vide sadašnji potez Vlade kao pokušaj da se ućutka svaka kritika izraelske politike i vojnih operacija.

„Prošle godine, kad je krenula šarada sa reformom pravosuđe, namera je bila da se o istom trošku promeni i medijski krajolik. Ministar Karhi je, kad je postao ministar komunikacija, rekao da mu je cilj da zatvori javni servis“, kaže Oren Persiko, urednik u „Sedmom oku", onlajn-magazinu koji se bavi medijima i slobodom štampe.

„Sada se vraćaju, ima nekoliko predloga zakona koji ciljaju da ograniče slobodu štampe“, dodaje Persiko.

Javni servis na meti

Izraelski javni servis Kan pokrenut je 2017. godine kao zamena za raniji servis koji je bio pod političkim uticajima.

Kan se smatra medijem koji dobro oslikava društvo, gde rade novinari iz svih delova društva i sa svih strana političkog spektra. Javni servis je uspeo da i na društvenim mrežama stekne veliku popularnost među Izraelcima.

Premijer Netanjahu i ministri od početka su gledali da smanje uticaj Kana.

Ministar Karhi je otišao korak dalje. Poslednji veliki pokušaj izveden je početkom 2023. godine. Tada je poslovni list The Marker – koji isto izdaje Harec Grupa – pisao da Netanjahuova vlada hoće da ugasi Kan jer se javni servis ne povija pod političkim pritiskom.

Usvojeni su i drugi zakoni, od kojih se jedan naziva „zakonom za Al Džaziru". U maju je naime Vlada zatvorila dopisništvo Al Džazire u Izraelu po zakonu koji dozvoljava gašenje stranih medija koji se smatraju pretnjom za nacionalnu bezbednost.

Izraelska vojska je sprovela raciju i zatvorila dopisništvo Al Džazire u Ramali na okupiranoj Zapadnoj obali. Naredba o zatvaranju obnavlja se na svakih 60 dana.

Harec ostaje nepokoran

Poslednja Vladina inicijativa prema Harecu će verovatno završiti pred Vrhovnim sudom, kažu analitičari.

„Ovo stvarno vapi za odlukom suda“, kaže Persiko. Jer, podseća, Vlada pri oglašavanju ne bi smela da se vodi političkim stavovima već da se samo potrudi da njen oglas, preko medija, stigne do javnosti.

„Pitanje je samo da li će Vladina agencija za oglašavanje zbilja bojkotovati Harec na osnovu političke odluke Vlade“, dodaje on.

U Harecu kažu da ostaju rešeni da rade svoj posao kao do sada. Kako su saopštili, „nećemo se povijati niti mutirati u Vladin pamflet koji objavljuje poruke koje odobre Vlada i njen lider“.

*ovaj članak je najpre objavljen na engleskom jeziku