Njihov pogled u budućnost je mračan. „Ko ili šta još može spasiti mir?“, pitaju vodeći nemački istraživači mira i konflikata u svom Izveštaju o miru 2025. Ratovi u Ukrajini,u Pojasu Gaze, u Sudanu, više od 122 miliona izbeglica, brojni nasilni sukobi širom sveta.

Naučnici iz četiri nemačka istraživačka instituta od 1987. svake godine analiziraju međunarodne konflikte i formulišu preporuke za političke odluk u Nemačkoj. Retko  kad je bilo toliko pesimizma kao ove godine.

„Poslednjih godina u središtu naših analiza bio je ruski napad na Ukrajinu i namerno razaranje evropskog poretka mira i bezbednosti od strane Rusije“, rekao je Kristofer Daze iz Lajbnic instituta za istraživanje mira i konflikata, predstavljajući izveštaj u Berlinu.

U međuvremenu, bezbednosna situacija se još više pogoršala. „Sa Sjedinjenim Državama kao dodatnim faktorom nesigurnosti.“

Oštre kritike na račun Donalda Trampa

Ovogodišnji Izveštaj o miru poseban akcenat stavlja na političke promene u Sjedinjenim Američkim Državama – analiza je izuzetno oštra. Američkom predsedniku Donaldu Trampu i „njegovom pokretu MAGA“ pošlo je za rukom „u vrlo kratkom roku i bez većeg otpora“ da najstariju demokratiju na svetu pretvore u autoritarni režim, pišu istraživači.

I na međunarodnom planu, kažu, oni aktivno rade na „razaranju liberalnih institucija i dostignuća“. „Autoritarne vladare i diktatore dočekuju s počastima, dok se u liberalnim demokratijama podržavaju desničarsko-populistički pokreti.“

Istraživač konflikata Kristofer Daze upozorava na opasnost „autoritarne zaraze“. I u Evropi su, kaže, već uočljive zabrinjavajuće tendencije – poput podrivanja međunarodnog pravosuđa, dovođenja u pitanje slobode nauke i zadiranja u autonomiju društvenih aktera, kao što su crkve.

Da li je NATO mrtav?

Transatlantsko partnerstvo sa SAD, „onako kako ga poznajemo, je gotovo“, konstatuje se u Izveštaju o miru. To, prema mišljenju istraživača važi i za vojnu saradnju.

„Dovedena je u pitanje verodostojnost obećanja o uzajamnoj pomoći unutar NATO, a približavanje SAD i Rusije moglo bi da se ide ne samo na račun Ukrajine, već i na račun evropskih interesa.“

Iz toga proizlazi direktna pretnja po Nemačku i Evropu. „Imamo problem što trenutno ništa ne funkcioniše bez NATO, pa zato niko ozbiljno ne želi da govori o njegovom kraju – iako je njegova vrednosna osnova u suštini već nestala“, kaže Kristofer Daze.

Na pitanje da li je NATO mrtav, ne poriče: „Radimo na prevazilaženju NATO“, objašnjava, misleći pritom na strategiju da se s NATO-om sarađuje dokle god je to moguće, a istovremeno jačaju evropske bezbednosne sposobnosti.

Evropljani moraju da zbiju redove

Nemačkoj vladi se u Izveštaju o miru preporučuje da sledi „transparentan, strukturisan plan za postpenu izgradnju i integraciju evropskih odbrambenih struktura“.

Međutim, Evropska unija je od toga još daleko. „Ono što trenutno vidimo u EU nije jačanje evropskih odbrambenih kapaciteta u okviru zajedničke politike, već jačanje nacionalnih vojnih kapaciteta pojedinačnih članica“, ocenjuje Ursula Šreder sa Instituta za istraživanje mira i bezbednosnu politiku Univerziteta u Hamburgu (IFSH).

Pojam bezbednosti ne sme se svesti samo na vojni aspekt. U bezbednosnu arhitekturu spadaju i „kontrola naoružanja, mere za izgradnju poverenja i diplomatija“, naglašava Konrad Šeter iz Međunarodnog centra iz Bona za proučavanje konflikata (bicc). Važnu ulogu ima i efikasna razvojna politika. Pojačana militarizacija, pritom, ne bi smela da posluži kao „dozvola za neograničen izvoz oružja u ceo svet.“

Obustaviti isporuke oružja Izraelu

Autori izveštaja o miru posebno su uznemireni zbog globalne erozije međunarodnog prava. Primećuju rastuću „dehumanizaciju ratovanja“, u kojoj se drastično krši zaštita civila, bolnice i škole postaju direktne mete vojnih napada, a humanitarna pomoć se sprečava ili zloupotrebljava u političke svrhe. Najdrastičnije se to ogleda u ruskom agresorskom ratu protiv Ukrajine i u ratu Izraela i Hamasa.

Posebno ih užasava ono što se događa u Gazi – rat je do sada odneo više od 53.000 života i gotovo potpuno uništio tu teritoriju. Mirovni istraživači zahtevaju „hitniju nego ikada“ obustavu svih isporuka oružja koje bi moglo biti korišćeno u Pojasu Gaze i na Zapadnoj obali. Izrael je, navodi se u izveštaju, „grubo“ prekršio humanitarno međunarodno pravo i prekoračio granice „legitimne samoodbrane".

Iz Nemačke su od oktobra 2023. do maja 2025. odobreni izvozi oružja u vrednosti od gotovo pola milijarde evra, navodi nemačka vlada u odgovoru na poslaničko pitanje Levice. Te isporuke obuhvatale su, između ostalog, vatreno oružje, municiju, delove naoružanja, specijalnu opremu za kopnene trupe i mornaricu, elektronsku opremu, kao i specijalna oklopna vozila.

Ne pozivati Netanjahua u Nemačku

U izveštaju se od nemačke vlade zahteva da poštuje međunarodno pravo i međunarodne sudove. Time se aludira na izjavu koju je dao lider CDU-a Fridrih Merc pre nego što je postao kancelar.

Nakon izborne pobede, Merc je najavio da želi da pozove izraelskog premijera Benjamina Netanjahua u posetu Nemačkoj – iako protiv njega postoji nalog za hapšenje koji je izdao Međunarodni krivični sud. Merc je Netanjahuu obećao „mogućnost" da „poseti Nemačku i potom je napusti, a da pri tom ne bude uhapšen“.

U izveštaju o miru se tim povodom konstatuje: „Međunarodno pravo ima prednost nad državnim interesima." To, dodaje se, „isključuje državnu posetu izraelskog premijera Benjamina Netanjahua Nemačkoj – do daljeg“.

Pored toga, istraživači zahtevaju da se Nemačka „srednjoročno“ angažuje za priznanje palestinske države. Trajno rešenje „palestinskog sukoba“ ni na koji način ne ugrožava „pravo Izraela na jevrejsku državu u bezbednim granicama“.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku